Andrija Humski/32
| ◄ POJAVA TRINAESTA | POJAVA ČETRNAESTA | POJAVA PETNAESTA ► |
POJAVA ČETRNAESTA
Pređašnji. BOGDAN ulazi 6rzo s golim mačem.
BOGDAN:
Izdaja, oče!
Vojvode, vojska verom krenuše.
Al naše što je, stoji čestito,
U strašnom gnevu mače vitlaju,
Trenutka svakog krv će linuti.
ANDRIJA:
Ha! Sad mi sa svim jasno postaje,
S očiju mojih pade obmana,
Sad vidim ljude u svoj niskosti,
Gde padu svome jure strmoglav.
Al’ ovim Mmje jošte gotovo,
Istrgnut mač mi, smrt je na njemu,
Njegovog vrha ko se dotakne,
U zagrljaju će njenom klonuti.
Protivu kralja ruku podigoh,
Sad kraljem nije više Radoslav,
Sa mnom će ići, ja sam zaštita.
Rasklanjaju mačeve, te kralj, vodeći klonulu kraljicu, prilazi grupi oko Andrije.
ANDRIJA:
Svršiste dakle — al ja počinjem!
Junaci, sinci, moje vojvode,
Iz pakla ovog brzo sklon'mo se,
Drukčije da se amo vratimo
U pak’o opet, paklu suditi.
Za munjom, znajte, gromi dolaze.
A za tim ide kiša krvava!
Kralj, kraljica, Andrija, Bogdan, Radoslav, Novica, Zaviša i još nekoliko vojvoda dolaze.
|