Џандрљив муж/23
5.
МАГА, И ПРЕЂАШЊИ
МАГА: Ето, заборавила сам, да те питам.
НИКОЛА: Мани се свега, Маго, данас се раздаје награда доброј жени. Иди брзо, те се обуци, може пасти на тебе коцка.
МАГА: Е, морам, ето, да купам дете.
НИКОЛА: Остави сад дете, за по дана неће пропасти.
МАГА: Али сам, ето, згрејала воду.
НИКОЛА: Па мани бестрага и воду, само да добијемо сто дуката.
МАГА: Ето, не стоји ми лепо шкуртељка.
НИКОЛА: Па обуци оно што ти лепо стоји.
МАГА: Не знам, ето, што ћу с водом.
НИКОЛА: Опет она. Та иди једанпут, црницо! Еј, куку мени!
МАГА: Е, ти се срдиш.
НИКОЛА: Та не срдим се, него иди, иди само; па зови и
Лепосаву, да ти помогне. (Одведе је до врата, она одлази.)
Мекана је дозлабога, али шта ћу, ваше су вредне, па опет
кажете да не ваљаду.
КУМ: Моја је највреднија, кад разбија по кући и лупа.
МАКСИМ: И моја кад кува и меси.
НИКОЛА: Само да се оће за времена обући; јер она више пута мисли у цркву отићи, па док се обуче, а оно изишли из цркве.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|