Љубовца Краљевића Марка
Коња јаше Краљевићу Марко
Испод Шевер, града бијелога.
Видјела га Шеверска дјевојка,
Ввдјела га, па му говорила:
„Лијвп ти си, Краљевићу Марко, 5
Лијеп ти си, весела ти мајка.
А са мајвом св родбина друга,
Још је лепша Јеле, љуба твоја.
Залуду јој дика и љепота,
Када нема од срца порода. 10
Јали сина, јади шћери драге,
Да јој буде у старости дика;
Нит га има, нити ће имати.
Узми мене, Краљевићу Марко,
Узми мене за вјерну љубовцу, 15
Л’јепо ћу ти чедо породити,
Л'јепо чедо, бит’ ће мушка глава,
На бедрим’ му ћорда улентрана,
Низ плећа му двије шипке златне,
А на глави капа самурлија. 20
Знак ће бити, да ће јунак бити.“
Кад то чуо Краљевићу Марко,
На то му се срце ражалило,
С руке смиче прстен дијаманат,
Па га дава Шевери девојци: 25
„На ти, цуро, обиљежја мога,
Те ме чекај за петнаест дана,
Док сакупим киту и сватове,
Да те водим моме двору б'једом.“
Кад то рече, потера он шарца, 30
Те он иде двору бијеломе,
Пред-а-њ брате Андро ишетао,
Својему је брату говорио:
„О, мој брате, Краљевићу Марко!
Гдје је теби прстеи дијаманат? 35
Или си га у вину попио,
Или си га у оклад ставио?"
Ал’ говори Краљевићу Марко:
„О, мој брате, Краљевић Андрија!
Кад ме питаш, да ти кажем право: 40
Ја га н’јесам у вину попио,
Нити сам га у оклад ставио,
Нег’ сам јах’о добра коња мога,
Испод Шевер, града бијелога,
Видјела ме Шеверкиња млада, 45
Видјела ме, па ми говорила:
„„Лијеп ти си, Краљевићу Марко,
Лијеп ти си, весела ти мајка,
А са мајком сва родбина друга,
Још је љепша Јеле, љуба твоја. 50
Залуду јој дика и љепота.
Када нема од срца порода,
Јали сина, јали шћери драге,
Да јој буде у старости дика;
Нит’ га има, нити ће имати. 55
Узми мене, Краљевићу Марко,
Узми мене за вјерну љубовцу,
Л'јепо ћу ти чедо породити,
Л’јепо чедо, бит’ ћв мушка глава,
На бедрим’ му ћорда улентрана, 60
На плећп му двије шипке златне,
А на глави капа самурлија,
Знак ће бити, да ће јунак бити.““
На то ми се срце ражалило,
С руке смакох прстен дијаманат 65
Те га дадох Шевери девојци:
„„На ти, цуро, обиљежја мога,
Те ме чекај за петнаест дана,
Док сакупим киту и сватове,
Да тв водим моме двору бјелом.““ 70
Нег’ те молим, мој рођени брате,
Ти ми хајде двору бијеломе,
Ти превари моје љуби драге,
Да имаде сваке трговине,
А највише сјајних огледала, 75
И оне јој за везива свиле,
Нек’ се, млада, лијепо нареси,
Да идете куповат на море.
Кад дођете у крај воде ладне,
Ти погуби моје љуби драге. 80
А ја идем купити сватове,
И довести Шеверкиње младе.“
Кад Андрија брата разумио,
Не хтијаше, е мање не могаше,
Нег’ ми иде у бијеле дворе, 85
Те дозива своје неве драге:
„Неве моја, злаћена јабуко!
Ти се, млада, лијепо нареси,
Да идемо у крај мора сиња,
Ту имаде сваке трговине 90
А највише сјајних огледала
И од оне свиле за везиво."
Ал' да видиш Маркове љубовце!
Она стаде па се реси л'јепо.
Све у рухо што имаде боље, 95
Узимље ми новац небројени.
Па ми иде у крај мора сиња.
На крај мора нема трговине.
Над воду се надвирила, млада,
И сама је собом говорила: 100
„Мили боже, чуда великога!
Што је моје потамњело лице,
Ко да ће га вода радовати?“
Кад то чуо Краљевић Андрија,
Он је својој неви говорио. 105
„Неве моја, злаћана јабуко!
Та шта ће га, нег' радоват’ вода.“
Све јој, јунак, по истини каже,
По истини што је и како је.
Кад то чула Маркова љубовца, 110
Дјеверу је, млада, говорила:
„О, дјевере, Кралевић Андрија!
Мој дјевере, злаћени прстене,
Руса ме је заболела глава,
Пуштај мене у горе зелене, 115
Док приболи руса мени глава.“
Андро јесте срца милостива.
Пуштава је у горе зелене.
То времена за мало стајало,
У гори се чедо заплакало: 120
Чедо рађа Маркова љубовца.
Кад то виђе Крвљевић Андрија,
Да му неве чедо породила,
Њему Бог и срећа добра даде,
Да је им’о три свилена паса. 125
С једнијем јв чедо повијао,
А с другије неву опасао,
Треће га је себи оставио,
Па их узме на плећи јуначке,
Знаменито чедо у наручје, 130
Пак ми иде двору бијеломе.
У то доба Краљевићу Марко,
Сватовима и Шеверком младом.
У двору се чедо расплакало.
Ал’ говори Краљевићу Марко: 135
„О, мој брате, Краљевић Андрија!
Чије чедо у двору мојему?“
Андрија му по истини каже:
„О, мој Марко, мој рођени брате!
Чедо твоје и љубовце твоје.“ 140
Кад то чуо Кралевићу Марко,
Он ми трчи у бијелу кулу,
А Андру је брату говорио:
„О, Андрпја, мој рођени брате!
Ти дочекај Шеверкнње младе, 145
Па је врни натраг у матере.
Немој младу ни с коња дизати,
Нег’ дај њоме до три пратиђије,
Даје прате до бијела двора,
Да не реку, да је обљубљена.“ 150
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
