Љубичице. XL. Пастирка
| Пастирка Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Набујала травчица
И поток се жури,
А водопад губи се
У танки мехури.
Поветарац пролази
Кроз шуме и гаје,
Из далека река се
Као стакло сјаје.
Моје стадо свилено
Пољаницом пасе,
А млекушчад пребела
Трчи и игра се.
Па кад даље потерам
Радују се млади
Баш к’о ситни гласићи
Малених звонцади.
Брдом планди пастирчад,
Разлежу се свирке,
А ми доле играмо
Малене пастирке.
Ка’ у хитре кошуте
Ножице нам мале,
Ми би, тице веселе,
Вазда скакутале.
А кад падне врућина,
Рашчисти се време,
Притерамо овчице
У дубраве неме.
Па под стрехом зеленом
Лиснатога грања
Латимо се, веселе,
Лакога играња.
Па док стадо прилегне
Код воде да спава
Накидамо цветића
Црвена и плава.
Па у слатком кикоту
Китимо се младе,
А хладни нас вихори
Са планина хладе.
Но кад вече захлади
Приближе се мраци —
У село се спустимо
Лагани кораци.
Па певамо песмице,
Ка’ тице на грани,
А мимо нас пролазе
Весели јарани.
Извор
[уреди]- 1866. Вила. Година друга, број 32, стр. 509.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|