Љиља ми се расрдила,
На друм цвеће посадила,
Модрога је посадила,
А бело се исцавтело.
Туј прођоше до два ђака, 5
Откинуше по два цвета,
Однесоше у Белграда,
Па турише у дућана,
Сав се дућан умериса.
Све питује, распитује: 10
Да чије је бело цвеће?
Љиљино је бело цвеће!
Ој убава, мала момо!
Напомена
Референце
Извор
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 46.
