Љиља ми се расрдила

Извор: Викизворник


[Љиља ми се расрдила]

Детету

Љиља ми се расрдила,
На друм цвеће посадила,
Модрога је посадила,
А бело се исцавтело.
Туј прођоше до два ђака, 5
Откинуше по два цвета,
Однесоше у Белграда,
Па турише у дућана,
Сав се дућан умериса.
Све питује, распитује: 10
Да чије је бело цвеће?
Љиљино је бело цвеће!
Ој убава, мала момо!



Напомена[уреди]

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 46.