Закукала сиња кукавица
Усред зиме, кад јој није вриме.
То не била сиња кукавица,
Већ то била сека Смиљанића.
Она кука три бијела дана; 5
Она скаче од гране до гране,
Па најпотла на гроб Смиљанића;
»Смиљанићу, мој брате рођени!
Је ли теби света земља тешка,
Ил су тврде под главом рустине?« 10
Мртва глава из земље говори:
»Није мени света земља тешка,
Нит су тврде под главом рустине,
Већ ми дод’ја Омер Шарковићу.
Свако јутро, па и свако вече 15
Он нагони мамена вранчића,
Он нагони на гроб Смиљанића:
»»Устај, море, да пијемо вина,
И још више, да мејдан чинимо!««
Мртва глава не чини мејдана, 20
А још мање, и не пије вина.
Већ те молим, моја сејо драга!
Богом брати Столу Јанковића,
Да освети мртво т’јело моје!«
То је сестра за Бога примала, 25
И за Бога и за брата свога,
Богом брати Столу Јанковића.
То је Столе за Бога примао,
И за Бога и за посестримство.
Он опрема дебела путаља, 30
Па он иде на гроб Смиљанићу.
Ал ето ти Омер Шарковића;
На вранчићу ноге прекрстио.
Он нагони на гроб Смиљанића:
»Устај, море, да пијемо вина, 35
И још више, да мејдан чинимо!«
Ал говори Столе Јанковићу:
»Одби с’ отле, турско момче младо!
Мртва глава не чини мејдана,
А још мање, и не пије вина!« 40
Пак потеже сабљу оковану,
И удара Омер-Шарковића.
Како га је лако ударио,
Пресјеко је и њега и коња,
Три аршина земље заватио. 45