Јунак
Облаци се муте,
Вијавица вије,
Сикћу муње љуте,
Гром уметом бије:
Јунак дига’ чело
Поносито к небу;
Напр’јед ступа смјело,
Јер тек рђе зебу. —
Кланац је до кланца
Пун засједа кобних,
А шанац до шанца
Пун душмана злобних:
Јунак дига’ чело,
Па не ће да лута;
Напр’јед ступа смјело,
Крчећ’ себи пута. —
Уждила је борба,
Смрт освуда стиска;
Грми, јечи корба,
Клетва, јаук, писка:
Јунак дига’ чело,
Срце му не трне;
Напр’јед иде смјело
Руком ватру грне. —
Ал’ судба најзада
Већ мишицу дигла,
Да га сасвим свлада,
Доба су му стигла:
Јунак дига’ чело,
Смрт без страха пази;
Ступа ипак смјело :
Смјел и у гроб слази. —
