Јесењи дан
Не трепти јасно далеки круг,
Суморан плаче дан;
Премрла шума, смрзнô се луг;
У магли гракће вран.
На пустој стази, куд блудим сам,
Издише листак жут;
Мртва лептира ко сњежан прам
Проноси вихор љут.
Као да дуси уз дивљи хук
Слазе из царства свог,
Pa даве живот, пјесму и звук,
И земљу рода мог...
Ја ћутим; очај у мразу свом
Срце ми, душу тре:
Ја гледам како у крају мом
Под маглом сунце мре...