Јесењи дан

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Не трепти јасно далеки круг,
    Суморан плаче дан;
Премрла шума, смрзнô се луг;
    У магли гракће вран.

На пустој стази, куд блудим сам,
    Издише листак жут;
Мртва лептира ко сњежан прам
    Проноси вихор љут.

Као да дуси уз дивљи хук
    Слазе из царства свог,
Pa даве живот, пјесму и звук,
    И земљу рода мог...

Ја ћутим; очај у мразу свом
    Срце ми, душу тре:
Ја гледам како у крају мом
    Под маглом сунце мре...