Јеросим-бан
Разбоље се Јеросиме бане,
У Вапору на сињему мору;
Боловао девет годин' дана,
Од живога отпадало месо,
Кано кора од сува јавора. 5
Под њиме се шаре змије легле,
Од дв’је главе, од четири крила.
Кад је њему боља додијала,
К њем’ долази Игумане Саво:
— „Казуј гр’јехе, Јеросиме-бане, 10
Казуј гр’јехе, што си сагр’јешио!“
— „А шта ћу ти казивати, Саво? —
Тук’о јесам своје родитеље,
Одгонио туђе хранитеље,
Љубио сам три крштене куме, 15
Три крштене четири вјенчане.“
Кад то зачу Игумане Саво,
Баца њега у то сиње море,
Мору баца, море га избаца,
Неће њега да потопи море. 20
Пита њега Игумане Саво:
— „Казуј гр’јехе, Јеросиме-бане,
Казуј гр’јехе а очисти душу!“
— „А шта ћу ти казивати Саво? —
Ишао сам у ту гору црну 25
Лов ловити са хиљаду људи;
Кад сам био на сред горе црне,
Срео јесам побратима свога,
Побратима војводу Тодора
На Ситници на тој води ладној; 30
Ожеднио војвода Тодоре,
Сагну главу да угаси жеђцу,
Испаде му бурма окована,
И уз бурму моћи од помоћи.
Ја помислих да је груда злата — 35
Манух сабљом одсјекох му главу.
Мртва глава мени проговара:
„„Бог т’ убио, Јеросиме-бане,
За што мени одсијече главу?
Ја бих теби ове моћи дао 40
А друге би себи прибавио.““
Оде глава водом пливајући,
А ја одох кући пјевајући.
Ту се јесам јако огр’јешио
Ту сам своју изгубио душу.“ 45
Кад то зачу Игумане Саво —
Баца њега у то сиње море,
Мору баца, море га избаца,
Неће њега да потопи море:
— „Казуј гр’јехе, Јеросиие-бане, 50
Казуј гр’јехе, а очисти душу!“
— „А шта ћу ти казивати Саво? —
Крсно ми је име свсти Ђаорђе!
Од силе га ни славио нисам,
Већ ураних са хиљаду људи 55
Лов ловити по тој гори црној;
Кад сам био на сред горе црне,
Срео јесам остарјелу мајку,
Она иде цркви манастиру
У руци јој часна Летурђија 60
А у десној до два дуплијера,
Ту ми мајка божју помоћ дава:
„„Добро јутро, Јеросиме сине!
Што си данас тако уранио,
Лов ловити по гори ходити, 65
Зашт’ не идеш двору бијеломе,
Славу олавит’ светитеља Ћорђа?““
Изгладњели хрти и огари,
Ја заисках остарјелу мајку
Да ми даде свету Летурђију 70
Да је дадем хртом и огаром.
Не даде ми већ ме опсовала.
Ја пограбих то свето кољиво
Бацио га хртом и огаром;
Истргах јој оба дуплијера, 75
О главу јој оба изломио,
И ударих до два до три пута,
Да ко броји и више би било.
Ту ме моја мајка проклнњала:
„„Бог т’ убио, Јеросиме-бане, 80
Сад си своју огрјешио душу! —
Боловао девет годин’ дана,
Од жива те отпадало месо,
Као кора од суха јавора!
Под тобом се шаре змије легле, 85
Од дв’је главе, од четирп крила!
Неумр’о, док с’ не 'сповидио!““
То изусти а душу испусти.
Лрибиљежио у Крајини П. Бабић.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
