Јанко и сестра Јаника
Размири се Турско и Богданско,
па је била прва размирица.
Тад је Турци срећа послужила:
заробише Мару удовицу
и са њоме нејакога Јанка 5
и нејаку сестрицу Јанику;
па их Турци башка одаслаше
докле деца за себе не знају.
Отераше Јанка у Солуна града,
а Јанику у Сибина града, 10
мајку Мару у Нова Пазара.
Ал’ је Јанка срећа послужила,
па је био женидбе дорасо,
па он пође редом по градови
да он нађе за себе девојку. 15
Нигде нема за њега прилика
док не дође у Сибина града.
Ту он нађе Јанику девојку,
па је води у Солуна града.
Свадбу тера за недељу дана, 20
за годину мушко чедо доби.
Њима треба једна стара баба
да им чува оно мушко чедо.
Нигде нема тако чиста баба,
па кад дође у Нова Пазара 25
ту он нађе Мару удовицу,
па је води у Солуна града.
Она чува њино мушко чедо.
Време дође да посипе Јанка,
време дође да купа Јанику; 30
од богиње трагови примети,
па се јадна јаду досетила
да су њени син и мила ћера.
Она њима ништа не говори,
само љуља њино мушко чедо: 35
„Нуни, нуни, бабино унуче,
и од сина и од милу ћерку.“
Тој дочула Јаника невесга;
она трчи Јанку господару:
„Ти да чујеш, мили господару, 40
што нам каже наша стара баба;
она љуља наше мушко чедо,
чедо љуља, овако говори:
’Нуни, нуни, бабино унуче,
и од сина и од милу ћерку’. 45
Оде Јанко куде баба-Мару.
„Чујеш мене, наша стара бабо,
што ти љуљаш наше мушко чедо,
љуљаш, љуљаш, овако говориш:
’Нуни, нуни, бабино унуче, 50
и од сина и од милу ћерку?“
„Е мој синко, Јанко господару,
кад с размири Турско и Богданско,
па је била прва размирица,
тад је срећа Турци послужила: 55
заробише мене удовицу,
заробише Јанка и Јанику.
У Солуна тебе отераше,
а Јанику у Сибина града,
мене стару у Нова Пазара, 60
Време дође да се састанемо.
Ти си, сине, сестрицу узео.“
Тад говори Јанко господару:
„Чујеш мене, Јанике невесто,
ти да идеш куд сунце изгрева, 65
ја ћу идем куд сунце залази,
стара мајка Солун да остане
ега би се богу одужила!"
