Јаквинта/36
| ←ПОЈАВА VIII | Јаквинта Писац: Драгутин Илић ПОЈАВА IX |
ПРОМЕНА I→ |
ПОЈАВА IX
ЂОЂЕ, СТРИБОР, побуњени главари и други млетачки ускоци долазе.
ЂОРЂЕ:
О, мајко мила! хвала вечита,
Ти си ми моју круну вратила!
ЈАКВИНТА:
Добро ми дош'о, краљу, сине мој!
(Љуби га у чело.)
ЂОРЂЕ (погледа на мртвог краља):
Ко лежи тамо?
ЈАКВИНТА:
Сенка краљева,
Ил' ако хоћеш, некадањи краљ!
ЂОРЂЕ:
Сиромах!
Како му брзо снови минуше!
Почивај мирно, то што имаш сад
Нетреба мени, ја ти поклањам:
Ко мртав носи име краљево!
СТРИБОР:
Јошт, светла круно, није свршено!
Војвода Мргуд оде из града
На бесном коњу, љутит, некуда.
Ко знаде куда намерава он,
За њиме троба послат потеру.
ЂОРЂЕ:
Добро, Стриборе!
Твој савет беше ваздан паметан,
Нареди да се пошље потера!
(Стрибор оде.)
А сад, јунаци,
Ове смо ноћи главно свршили.
Не заборавите, биће посла јошт
Да свог јунаштва срце кушате.
Часни главари!
На вашу мудрост ја се ослањам,
С' љубављу сте ми помагали ви!
Краљ, Ђорђе знаће права штовати,
Која Владимир бесно погази!
У светом храму моју заклетву
Пред вама свима положићу ја.
Дај руку, мајко! хајдмо у двор,
Имам ти много много причати!
(Пођу.)
СВИ:
Да живи краљ! Да живи краљица!
(ЗАВЕСА ПАДА)
|