Јаквинта/35

Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА VIII

ПОЈАВА VIII
РАТКО, БРАНИСЛАВ, ВУКАН, ВЛАСТА и други главари долазе.

РАТКО:
Краљице, шта је?
(Погледа на мртвог краља.)
О, краљу?
ЈАКВИНТА:
Помоћ, господо! краљ је издан'о!
БРАНИСЛАВ:
Издануо?!
ЈАКВИНТА:
О, добри краљу! (хвата га за руку, кроз плач)
Зар тако да ти врати Доброслав
За добра, што си њему чинио?
Клеветом својом тебе наведе.
Да вређаш права часних главара.
А за тим он те у гроб отправи!
О добри краљу, што не прогледаш?
Главара твојих цвет се скупио,
Да твоје мудре очи гледају!
О, добри краљу, проговори нам!
Главари жељно очекују већ:
Устани, краљу! казни убицу!
Гле Доброслава, где из тавнице
Бозочним смехом све нас исмева!
О, добри краљу! (Плаче.)
БРАНИСЛАВ:
Како?! Доброслав?!
РАТКО:
Проклет убијца!
Па свог је краља руку подиг'о:
Смрт Доброславу!
БРАНИСЛАВ:
Ама како то?
Зар Доброслав није затворен?
РАТКО:
Затворен је, али завера
Са њиме није у затвору том.
БРАНИСЛАВ:
Изведимо га пред суд главара!
ВУКАН:
Зар њега пред суд?
ГЛАСОВИ:
Да се убије!
БРАНИСЛАВ:
Не тако, господо!
Ко може јамчит, да краљева смрт
Завере друге није умишљај?
ЈАКВИНТА:
Завера друге? Чије завере?
БРАНИСЛАВ:
И твоје можда! Уз краља си ти.
Ја сумњу моју бацам на тебе!
ЈАКВИНТА:
До тога дакле дође, господо,
Да ме Бранислав један срамоти?
Брнислав:
Да! ово беше твоја завера:
Ја те оптужујем!
РАТКО:
Скотино бесна!јошто уједаш?
Господо, у тамницу с њим!
Са Доброславом је у завери он.
БРАНИСЛАВ (вади мач):
Протуо... даље
Тамницу за вас ја сам спремио.
Напред, ухватимо је!
(Сви ваае мачеве.)
РАТКО:
Господо, ко штује краљицу.
Заклонимо је!
(Вукан са једном гомилом склања краљицу.)
БРАНИСЛАВ:
Издајници!
(Један део вичв; „доле са издајницима! Доле с Јаквинтом!“ а противан: „Доле са Браниславом!“ Боре се. Вика, а у сред те вике чује се с поља трештање труба.)
РАТКО (надвикујући грају):
Живо, јунаци!
Краљевић Ђорђе, с војском, долази!
(Ратко са својом гомилом отискује Бранислава и остале на поље. Оду саа борекн сви борећи се осим Јаквинте.)
ЈАКВИНТА:
То Ђорђе иде! Трубе његове
Огласиле су моју победу!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.