Урок сједи на прагу,
Урочица под прагом;
што урок урече,
урочица одрече:
"Ајд напоље, уроче!
О уре уројчино,
о 'уда удаљчино,
ту ти није стана,
до бијела дана,
нити имаш помоћи,
без тавне ноћи!
Ајд у небеске висине,
у морске дубљине:
ђе оре не пјева,
ђе гуска не гаче,
ђе се крув не мијеси,
ђе се Бог не моли.
Ни на мору моста,
ни на вуку рога,
ни у камену мозга,
ни на гаврану биљега,
ни на мени урока.
Сама рука себи
рукав сашила,
сама ја са себе
уроке скинула!
