Љубило се момче и ђевојка
Под гранама и перјем од борја,
Гледала их тица ластавица
Са врх гране борја зеленога.
Повиђела бору зеленоме, 5
Бор зелени оној земљи црној,
Црна земља трави ђетељини,
Ђетељина овцам' бијелијем,
Б'јеле овце својим чобаницам,
Чобанице коњма и воловма, 10
Врани коњи Турској ђеци малој,
Турска ђеца ђевојчиној мајци,
Стара мајка својој ћери драгој,
Стаде клети лијепа ђевојка:
„Ластавице, ор'о те изио! 15
„Зелен боре, огањ т' изгорио!
„Црна земљо, вода т' однијела!
„Ђетељино, суша т' уморила!
„Б'јеле овце, заклали вас вуци!
„Чобаницу обљубили Турци! 20
„Врани коњи да би поцркали!
„Турску ђецу куга уморила,
„Моју мајку ш њим' не оставила,
„Мене с мојим драгим саставила!“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 134-135.
