Прођох двора перивоја,
Прођох двора и другога,
На трећег' ме коњ нанесе,
Ђе ђевојка кућу мете:
Метлица јој од босјока, 5
Руке су јој од бисера,
Косe су јој суво злато,
Лице јој је сунце жарко:
„Бог на помоћ, ђевојчице!
„Што ти метеш перјем дворе? 10
„И у двору воду носиш?
„Имаш девет невјестица
„Као девет пауница,
„Имаш девет миле браће
„Као девет паунова; 15
„Узми мене ђевојчице!
„У мене, су перјен' двори,
„Слугећети воду носит,
„За'ве ће ти кућу мести.“
Ал' му вели ђевојчица: 20
„Oд отоле стар на коњу!
„Волим моју браћу служит',
„Мојих девет невјестица,
„Но за тобом старца поћи.
„Дај ми твога врана коња, 25
„Да му дадем ситне зоби,
„И напојим ладне воде.“
Ту се старац преварио,
Па јој даде врана коња,
Не дава му ситне зоби, 30
Нит' га поји ладном водом,
Но г' уфати за дизгене,
Па се врже на коњица,
Те побјеже к милој браћи.
За њом старац пристајаше: 35
„Дај, ђевојко, коња мога!
„Даћу тебе златни ђердан,
„И даћу ти свилен кавад.“
С коња цура говорила:
„Браћа су ми кујунџије 40
„А сестрице везиљице,
„Не дам тебе врана коња.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 233-234.
