Боловало момче нежењено
У ливади на зеленој трави.
Нико не зна да момче болује
Већ ђевојка за којом болује.
Одсвакле му понуде носила:
С мора смокве, а из Босне алве,
Жуте туње на меду куване;
И наранџе за росе тргане,
Ал' говори момче нежењено:
Ој Бога ти лијепа ђевојко!
Помоћ' мени то ништа не може:
Него само твоја медна уста!
Ако си ми рада што помоћи,
Моју болу сасвим утишати,
Сједи мало на зелену траву,
Да ти метнем на криоце главу,
И ручицу у твоја њедарца:
— Вјеруј душо, лакше ће ми бити.
Ал' говори лијепа ђевојка:
Нут' момчета, нуто арамзаде!
Не болује; него ашикује.
— Скупи скуте, па оде низ путе. —
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 85.
