Што такој, госпоје, у огњу прибиваш

Што такој, госпоје, у огњу прибиваш
Писац: Динко Златарић

ПЈЕСАН XCV

   Што такој, госпоје, у огњу прибиваш,
тер дике свеђ твоје од мене сакриваш?
   Заман се не мори; вазда те ја видим,
или ми затвори очи сан, или бдим.
   Ни може зимњи мраз, ни сунце кад пече, 5
учинит да мал час будеш ме далече.
   Јер куд год позађу и ки год друм тјерам,
свуди те изнађу и љубко замијерам.
   Мисал ми свуд тебе каже, јер све на свит
ставил сам из себе при теби у забит. 10
   Тер ми је јави дан твој урес избрани
уживат, а и сан тебе ми не брани.
   Тијем твори све што хоћ за крит се од мене,
скрит ми вик нећеш моћ теј гизде љувене.

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 221, Загреб, 1899

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.