Шетала се владичина Јање,
ситним жалом покрај мора сиња,
с њом упоред Иво капетане,
говори јој Иво капетане:
"Душо моја, владичина Јање, 5
што те питам кажи мени право,
за кога си одгојила лице,
ал за бана, ал за ђенерала,
ал за мене Ива капетана?"
Говори му владичина Јање, 10
"Бора теби, Иво капетане,
што ме питаш право ћу ти казат,
нисам моје одгојила лице,
ни за бана ни за ђенерала,
ни за тебе Иву капетана, 15
нег за млада Пашу од Новога."
Говори јој Иво капетане:
"Душо моја владичина Јање,
ал ти се је у санку саснио,
ал ти га је когод повидио?". 20
Говори му владичина Јање:
"Нит ми се је у санку саснио,
нит ми га је нитко повидио,
него сан га очима видила.
Мимо двор ми турска војска прође, 25
а он јунак меју њима био.
Нетом сан га очима видила,
одма сан се мамом помамила,
ја сан хтила низ прозор скочити,
ал ми није моја тете дала, 30
тете моја, љуба Филипова,
брзо ми се у црно завила!"
Казивач: Маре Шимунковић рођена Маринковић из Замошћа.
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXI Но. 1, 1993., стр. 19-20.
