Ђурђевићи град градили,[1]
На том граду троја врата
I на врата вамак сиди,
Вамак сиди, вамка проси.
Која врата од истока, 5
На та врата жито возе,
I на врата вамак сиди,
Вамак сиди, вамка проси:
»Дајте мене миру жита.«
Ал говоре Ђурђевићи: 10
»Не дамо ти миру жита,
Већ ти дамо оку жита.
То ће тебе доста бити,
Доста бити и остати.«
Ђурђевићи град градили, 15
На том граду троја врата
I на врата вамак сиди,
Вамак сиди, вамка проси.
Која врата од планине,
На та врата вино возе, 20
I на врата вамак сиди,
Вамак сиди, вамка проси:
»Дајте мене аков вина.«
Ал говоре Ђурђевићи:
»Не дамо ти аков вина, 25
Већ ти дамо купу вина.
То ће тебе доста бити,
Доста бити и остати.«
Ђурђевићи град градили,
На том граду троја врата 30
I на врата вамак сиди,
Вамак сиди, вамка проси.
Која врата са запада,
На та врата моме носе,
I на врата вамак сиди, 35
Вамак сиди, вамка проси:
»Дајте мене малу мому.«
Ал говоре Ђлурђевићи:
»Не дамо ти малу мому,
Већ ти дамо момин прстен. 40
То ће тебе доста бити,
Доста бити и остати.«
↑Иза свакога се стиха додаје: »Ђурђеви бану, Нови граду«.
Извор
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1933., XIX/1, стр. 181-196, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Прво коло., песма бр. 1. стр.181.
