Разболие се Ђерзелезе на Косову равну пољу,
грдна рано, Ђерзелезе!
Виш’ главе му бојно копље, а за копље доро свезан
грдна рано, Ђерзелезе!
Виш’ њег грана од јаблана, на њој стоји сиви соко, 5
грдна рано, Ђерзелезе!
Дорат њишчи, соко вришчи, стоји јека Ђерзелеза,
грдна рано, Ђерзелеза!
Хендек копа добар доро, хендек копа до кољена,
грдна рано, до коиљена! 10
Преда њ пада на кољена, узима га по појасу,
грдна рано, Ђерзелеза!
Не би ли га навалио, да га носи до Сарај’ва,
грдна рано, Ђерзелеза!
Проговара Ђерзелезе: »А бора ти, мој дорате! 15
Вјерни друже, мој дорате!
Ти саломи златно седло, и сакрши бисер-узду,
вјерни друже, мој дорате!
А бора ти, мој соколе, ти одлети до Сарај’ва,
вјерни друже, мој соколе! 20
Под текију Синанову, б’јелу двору моје секе,
грдна рано, дилбер-Ајке!
Мога вранца нек опреми, па га даде Хусејину,
вјерном слуги Хусејину!
Нека мени брзо дође, на Косово равно поље, 25
Вјерми слуга Хусејине!
Секи кази, да це кости на Косову останути,
грдна рано, Ђерзелезе!«
Одмах сека опремила Хусејина и вранина,
своме брату Ђерзелезу. 30
На Косово Хусо дође, Ђерзелеза здрава нађе,
свога агу Ђерзелеза.
