Čovječe, vrijednu čas bolje ti 'e imiti,
neg bogat zlatan pas svijem blagom na sviti;
er časna čovjeka svak scijeni i ljubi,
sramotan do vijeka sva dobra izgubi.
Sramotnu imanje, jakos, ni plemstva zrak 5
ne valja, ni znanje, toga se bljude svak.
Tim časne časti glas, nastoj, da t' svud teče,
ako hoć' po vijek vas bit' častjen, čovječe.
Пјесме Миха Бунића Бабулинова Мароја и Орациа Мажибрадића Марина Бурешића, Стари писци хрватски, књига XI, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб, 1880, стр.187.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
