Селимир краљ Словински III. на 562.
Окруни со за краља Далматинскога Селимир, син реченога краља Свевлада, кои премда свитлости свете вире неимадише, би надарен мнозим наравним крипостима, то јест, понизноштју, која га чињаше од свакога бити пољубљена; милосерђем, које указиваше не само својим незнабожцем, дали јоштер и керштјаном, које незнабожци прогоњаху; зашто јих чини доћи у своје домове, и миста, из којих биху изтирани од његова отца, дидах, и шукундидах, коју крипост подиљиваше господару и слузи, богату и сиромаху једнако, брез икаква мита, и атора. Принесе своје пристоље из Диоклее у град Скадар. Краљева' у Далмации двадесет годинах; пак пође с' овога свита од својих подложниках обжаљен пуно.
Извор[уреди]
Андрија Качић Миошић: Разговор угодни народа словинскога, Братја Батара тискари издаватељи, у Задру, 1851., стр. 42-43.