Selimir kralj Slovinski III. na 562.
Okruni so za kralja Dalmatinskoga Selimir, sin rečenoga kralja Svevlada, koi premda svitlosti svete vire neimadiše, bi nadaren mnozim naravnim kripostima, to jest, poniznoštju, koja ga činjaše od svakoga biti poljubljena; miloserđem, koje ukazivaše ne samo svojim neznabožcem, dali jošter i kerštjanom, koje neznabožci progonjahu; zašto jih čini doći u svoje domove, i mista, iz kojih bihu iztirani od njegova otca, didah, i šukundidah, koju kripost podiljivaše gospodaru i sluzi, bogatu i siromahu jednako, brez ikakva mita, i atora. Prinese svoje pristolje iz Dioklee u grad Skadar. Kraljeva' u Dalmacii dvadeset godinah; pak pođe s' ovoga svita od svojih podložnikah obžaljen puno.
Izvor[uredi]
Andrija Kačić Miošić: Razgovor ugodni naroda slovinskoga, Bratja Batara tiskari izdavatelji, u Zadru, 1851., str. 42-43.