Дума, дума Поповић Стојана

Дума, дума Поповић Стојана,

Дума, дума хубава Милкана:

"Тако м' Бога, моје првно љубе,

Ја запрегни ти бели ръкави,

Та умеси две бели погачи,

И наточи две љути здравици,

Па си справи по два добри' коња,

Ће идеме у рода на гостје,

Тебе, моме, тебе у баштини."

Послуша го Милкана невеста:

Справила је до два добри' коња,

Па са пошли у рода на гостје.

Кад стигнали у тесни клисури,

Стојана го дремка удремало,

Па Милкани по тијом продума:

"Ја ми викни, љубе, та запој ми,

та јега ми дремка-та прогониш."

А она му тијом одговара:

"Ја не смејем тука да запојем,

Тука шета Ђине Арнаутин,

Ја сам њего три годин' љубила,

Он ми глас од далек' познава,

Што ме чује, једнъш ће да дојде,

Тебе, љубе, глава ће одреже!"