Duma, duma Popović Stojana

Duma, duma Popović Stojana,

Duma, duma hubava Milkana:

"Tako m' Boga, moje prvno ljube,

Ja zapregni ti beli rъkavi,

Ta umesi dve beli pogači,

I natoči dve ljuti zdravici,

Pa si spravi po dva dobri' konja,

Će ideme u roda na gostje,

Tebe, mome, tebe u baštini."

Posluša go Milkana nevesta:

Spravila je do dva dobri' konja,

Pa sa pošli u roda na gostje.

Kad stignali u tesni klisuri,

Stojana go dremka udremalo,

Pa Milkani po tijom produma:

"Ja mi vikni, ljube, ta zapoj mi,

ta jega mi dremka-ta progoniš."

A ona mu tijom odgovara:

"Ja ne smejem tuka da zapojem,

Tuka šeta Đine Arnautin,

Ja sam njego tri godin' ljubila,

On mi glas od dalek' poznava,

Što me čuje, jednъš će da dojde,

Tebe, ljube, glava će odreže!"