Zač ovu, ružan cvit, proslavljam svaki dan?
Mniti će zlobni svit da sam ja bezuman,
jer činim nje mlados vrh svega gizdavu,
da svemu uze rados, vesel'je i slavu.
Sve drugo jes brže; ter se ja vas boju, 5
da što dim ne vrže, veće reć dostoju.
Ma nu li tkogodi vire mi jur ne da,
i veće sam hodi očima da gleda:
vidit će toj kruni ljepos ku Bog izda,
da njom raj napuni i nebo od zvizda. 10
Ne zna on zlat poraz ni u njem ljubavi
tko ne zna nje obraz i pozor gizdavi;
da kad ga kud svrne s ljuvenom kriposti,
srci mom ockvrne sve se ine ljeposti.
Osumnjen dotečem da vidim je li raj 15
ali svit, ter rečem sam sebi: poziraj!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
