Пређи на садржај

Просвјети

Извор: Викизворник
Просвјети
Писац: Јаков Шантић




* * *


        Просвјети

Богињо света, која на небеси
Дубоких ноћи рајска сунца даде.
На крилима својим дигни и понеси
Душу и срце и умове младе.
 
Нек дугу таму твоје зубље ломе,
Нек звона јекну новог васкрсења,
Народу једном у рађању своме,
Да снаге дадеш и живота њена!
 
Вијекови нови, ново доба креће,
И сви у журби за тобом се грабе;
Без тебе гениј – без мириса цвијеће;
Великим рађаш немоћне и слабе!
 
Без сјаја твога и топлине твоје
И само срце анђела је мрачно;
Пред њиме само мутне магле стоје –
Душа без снаге и небо му плачно.
 
– Богињо драга, ти геније свијета –
На чији олтар од искони давне
Свијетли и сјајни поборници гријеше –
Вијекове с тобом рађајући славне.

Љубављу својом и са снажном руком,
Поврати живот – један народ цио
Изгубљен кô лађа без крма и једра
У грозном мору – способан и чио
 
Да опет ствара!...
... Ти што вјечно рађаш:
Сократе, Хусе, Марате и Христа,
У нама твоја животворна букња
Нек увијек гори, трепери и блиста!...
 
Leysin, Швајцарска


Извор

  • Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 185-186.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.