Pravi mi, sunačce, gospoje od vila,
me želno srdačce kamo si jur dila?
jer ga nî pri meni, odkoli pozrih ja
tvoj obraz rumeni u kom sva slava sja.
Ako ga s' ubila tom tvojom kriposti, 5
koju s' čâs dobila tvojojzi liposti?
ubivši jednu stvar bez nijedne uzroči
koja ti nikadar nî bila s priroči.
To li ga sahrani tva lipos, sunačce,
jednom prit ne brani me vidit srdačce, 5
da ga se nagledam kon tvoje radosti
i da ga još predam tvojojzi mladosti.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
