Свезнање Д3
| СВЕЗНАЊЕ |
ДЕЛФИНО, чувена вен. породица из које био дужд Петар (1356.-1361.).
ДЕЛФТ, град у ј. Хол. (30 000 ст.). Делфтски фајанс, производ хол. радионица у граду Д.: вазе. посуђе итд., плаве боје на белој глазури; израђује се од краја 16. в., а највише и најбоље у 17. и 18. в.
ДЕЛХИ, Дели 1) пров. (1 536 км², 488 000 ст.) у сз. делу Брит. Индије. 2) гл. место (304 000 ст.) пров. Д., а и целе Брит. Индије, седиште гувернера (вице-краља) и његовог савета, важно трг. и инд. место памук, млинарство); унив. и звездара; изван њега »вел. џамија«, која се убраја у највеће на свету.
ДЕЉЕНИК, дељење → рачунске радње.
ДЕМАВЕНД, највиши врх (5 670 м) на пл. Елбурсу (ј. од Касписког Ј.) у Аз. ;
ДЕМАГОГ (грч.), политичар који ласка народу и даје претерана обећања. Демагогија (грч.: завођење народа), ласкање простом народу и давање неостваривих обећања.
ДЕМАД, атински беседник из 4. в. пре Хр., противник Демостенов; поткупљен од Филипа Македонског; убијен по наредби Антипатра 318. пре Хр.
ДЕМАНТИ (фрц.), изјава којом се пориче тачност 1 тврђења.
ДЕМАРАТ 1) спартански краљ (510.-491. пре Хр.): збачен од Клеомена и прогнан, отишао у Перс. и учествовао у Ксерксову походу на Грч. 2) Коринћанин, насељен у Ит. у 8. в. пре Хр.; отац Арунса и Тарквинија Ст.
ДЕМАРКАЦИЈА (фрц.), ограничавање. Демаркациона линија, која се према неком споразуму или уговору не сме прећи.
ДЕ МАРТОН Емануел (• 1873.). фрц. географ, проф. на Сорбони, бави се поглавито геоморфологијом; поред многих расправа дао и уџбеник из физ. геогр.
ДЕМАРШ (фрц.), корак; обично у дипломатији усмене или писмене опомене или захтеви претставника 1 државе другој.
ДЕМАСКИРАТИ (фрц.), открити, разголитити.
ДЕМЕЛ Рихард (Demhel, 1863.-1920.), нем. лиричар, символист, социјалан и еротичан; Сабрана дела.
ДЕМЕНЦИЈА (лат.), губитак интелектуалних способности.
ДЕМЕТЕР, Димитрије. Македонски: 1) Д. I. Полиоркет, краљ (295.-287. пре Хр.), Антигонов син; учествовао у биткама после смрти Александра Вел.; добио име П. (опсађивач) због опсадних справа које употребљавао при опсади градова; заузео много градова. али заробљен од Селеука умро у затвору. 2) Д. II*, краљ (241.-231. пре Хр.). Сириски: 1) Д. I Сотер, краљ (162.-150. пре Хр.), потукао Макабеје. 2) Д. II* Никотар, краљ (146.-125. пре Хр.), отуђио се од својих поданика, који се побунили и прогнали га. 3) Д. III Еукерос, краљ (94.-88. пре Хр.), збацио га брат Филип.
ДЕМЕТЕР 1) Димитрије д-р (1811.-1872.), књиж., пореклом Цинцарин, који се потпуно национализовао; као ђак друговао у Грацу с Гајем и др. нац. омладинцима; уређивао од 1850.-1862., с прекидима, службене Нар. новине; има велике заслуге за хрв. поз., којем се сав посветио; прерадио или написао неколико драмских дела: Љубав и дужност, Крвна освета, Љубав и злоба, Порин; највише му цењена трагедија Теута из ет. илирске ист., која претставља 1. хрв. ум. драму високих амбиција; испевао и епску песму Гробничко поље; касније оспораван у извесном правцу и с нешто разлога, али његове заслуге за стварање хрв. поз. културе ипак трајне и значајне. 2) из Фалерона, атински државник и филозоф из 4. в. пре Хр.; управљао Атином 10 год. у име макед. краља Касандре; прогнан од Деметрија Полиоркста побегао у Ег., где се бавио књиж. 3) Хварски, војвода илирске краљице Теуте и командант Крфа (3. в. пре Хр.); у сукобу Теутином с Римом пришао њеним непр. и после њена пораза добио на управу највећи део њене државе: устао против Рима у 2. пунском рату, али био потучен и приморан да бежи из државе; погинуо при нападу на Месину, коју опсео за рачун макед. краља Филипа.
[Illustration]
ДЕМЕТРА, грч. богиња земљр.; претстављана обично како држи сноп жита или рог изобиља.
ДЕМЕТРОВИЋ Јурај (• 1885.), публицист и политичар; утицао на срп. соц. странку да прихвати јгсл. идеологију још пре свет. рата; почетком рата као противник прогона Срба прогнан из Загреба на 10 год. и затворен; по уједињењу: покр. намесник у Загребу (1921.-1922.), нар. посл., и мин.
ДЕМЕТРОВИЋ-КВЕДЕР Зофка → Кведер Зофка.
ДЕМЕШКИЊА → димискија.
ДЕМИДОВ Аурора, кнегиња → Карађорђевићи.
ДЕМИЈАН Јохан Андреас (1770.-1845.), нем. статистичар географ и вој. писац; од његових дела за нас имају важност: Статистика аустр. царевине, Геогр. слика краљевина Мађ., Слав., Хрв. и нел. кнежевине Трансилваније.
ДЕМИЈУРГ, димијург (грч.) 1) код ст. Грка занатлија; виши чиновник. 2) створитељ света (код Платона); творац матер. света (код гностичара).
ДЕМИМОНД (фрц.) → полусвет.
ДЕМИНУТИВ (лат.), реч с нарочитим завршетком који показује умањеност (нпр. жена, женица).
ДЕМИР (тур.), гвожђе. Д. Капија, живописна клисура Вардара, између обл. Тиквеша и Бојмије; на улазима у к. остаци ст. тврђава; у срп. ср. в. звала се Просек. Д. Хисар → Железник.
[Illustration]
ДЕМИСИЈА (лат.), оставка.
ДЕМЛ Јакуб († 1878.), чсл. песник и прозни писац; дела: Прве светлости, Град смрти. Игра смрти и др.
ДЕМОБИЛИЗАЦИЈА (лат.-фрц.), прелаз вој. из мобилног и ратног стања у мирнодопско (супр. мобилизација).
ДЕМОГРАФИЈА, демологија (грч.), наука о становништву, која на основи стат. података проучава стање, структуру и кретање стан.
ДЕМОДОК, певач који, по Омиру, опевао на двору фејачког краља Одисејеве подвиге и то у његову присуству.
ДЕМОДУЛАЦИЈА → модулација.
ДЕМОКРАТ (грч.), присталица демократије; човек наклоњен народу (супр. аристократ). Демократија (грч.: владавина народа), друштвено уређење где држ. власт припада по уставу целини равноправних грађана (народу); може бити непосредна, када грађани на својим скуповима изгласавају зак. и доносе разне одлуке, или посредна (репрезентативна), када народ преко својих изабраника решава држ. ствари; у њој важи принцип већине, док у др. облицима владавине важи принцип ауторитета. Демократска схранка у Југосл. осн. 1919.; постала из д. заједнице, коју 1919. осн. д. државотворна, самостално-радикална, народна и напредна с.; програм усвојен на конгресу у Београду 1921.; на изборима за конституанту имала 92 посланика, на изборима 1923. 52; 1925. 37; 1927. 61; на изборима 1931. није учествовала, а на изборе 5./5. 1935. изишла заједно са сељачко-д. коалицијом и земљр. странком; од 1919.-1929. била често на власти. Д. с. у Угарској, постала издвајањем неколицине Срба интелектуалаца из либералне странке у Уг. и издавањем програма (јуна 1908. у Бечеју); ступила у везу с мађ. странкама, које* тражиле опште право гласа; у борби за екон. побољшање народа ослањала се на д. елементе у Мађ. Д. државотворна с., осн. у Сарајеву 1919.; члааови били Срби изван Краљ. Србије, Хрвати из с.-х. коалиције и дсмократи из Слов.
ДЕМОКРИТ (460.-370. пре Хр.), грч. филозоф и природњак, осн. материјалистичког атомизма, тј. флз.
File: 0321.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------
по којој основ света чини материја, састављена из недељивих делова, атома; сматрао да флз. има задатак да зимисли оно што стварно постоји тако да њим објасни све појаве у свету и да се све бивање у свету своди на узајамно потискивање атома по мех. нужности; замишљао атоме као непролазне, просте и недељиве делове тела који се међусобно разликују само по облику, величини и положају; сматрао за праве особине ствари: облик, величину, тежину, тврдину и непробојност, а боје, звук, мирис и укус само за субјективне чулне осећаје; по његову мишљењу душа састављена од најфинијих, глатких, округлих ватрених атома.
ДЕМОЛИРАТИ (фрц.), срушити, уништити.
ДЕМОЛОГИЈА → демографија.
ДЕМОН, демони (грч.) 1) добри или зли духови који по веровању ст. Грка посредовали између богова и људи. 2) ђаво. Демонизам, веровање у невидљива бића натчовечанске моћи, духове који могу бити добри или зли; постао од анимизма и претставља његов највиши облик. Демонологија, у ср. в. наука о злим духовима и њиховим односима према људима; састојала се из грубог сујеверја и предрасуда.
ДЕМОНАКС, рим. моралист из 2. в., савр. Марка Аурелија.
ДЕМОНСТРАЦИЈА (лат.) 1) извођење научног експеримента пред гледаоцима. 2) улично испољавање незадовољства у маси. 3) привидан напад у рату, да се отстрани пажња непријатеља од гл. места напада. Демонстративан, показан. Д. заменице → заменице. Демонстрирати, изводити демонстрацију.
ДЕМОРАЛИЗАЦИЈА (нлат.), кварење, морално изопачавање; пад дисциплине. Деморалисати, деморализовати, покварити морал; изазвати опадање дисциплине.
ДЕМОСТЕН 1) најчувенији грч. беседник (384.-322. пре Хр.), остао рано сироче, а тутори му упропастили имање; у младости тешко говорио, али неуморним трудом уклонио све тешкоће; истакао се као противник Филипа Македонског, против ког се борио и својим говорима (Филипике) и оружјем код Херонеје; пошто борбу продужио и после смрти Филипа и Александра, Македонци га осудили на смрт, због чега морао да бежи на о. Калаурију, где се отровао. 2) атински војвода из 5. в. пре Хр.; истакао се у пелопонеском рату, али заједно с Никијом потучен и погубљен код Сиракузе, на Сицилији, 413. пре Хр.
[Illustration]
ДЕМОТСКА АЗБУКА, развила се у 7. в. пре Хр. из ст. ег. (→ јероглиф); уствари скраћење и упрошћење јероглифа; већина д. текстова садржи тадањи нар. језик; у том смислу д. означује претпоследњи степен ег. језика.
ДЕМПИНГ → дампинг.
ДЕМУЛЕН Камил (Desmoulins, 1760.-1794.), фрц. адв. и новинар; 1 од најодушевљенијих револуционара; на вест да је Луј XVI отпустио Некера (11./6. 1789.), Д. позвао на оружје народ, окупљен у вртовима Пале-Роајала у Паризу, а 3 дана касније управљао нападом и освајањем Бастиље; као члан Конвента пришао Дантону и тражио да се ублажи терор, али заједно с њим осуђен од Робеспјерових пријатеља и гијотиниран.
ДЕНАР (лат.), новац код ст. Римљана, прављен од 296. пре Хр. до краја 3. в. по Хр.; сребрни вредео 10 аса, а златан 10 сребрних д.; у 13. и 14. в. хрв. банови ковали у име уг. краља банске д. (denari banalis) или тзв. славонске бановце (→ динар).
ДЕНАТУРАЛИЗИРАТИ (лат.), одузети држављанство странцу који га био отекао.
ДЕНАТУРИСАТИ (фрц.), променити особине неке материје помоћу нарочитих додатака непријатна мириса и укуса да се она не би могла употребити за јело и пиће (нпр. алкохол за гориво, кухињску со за тхн. употребу и сточну исхрану); обично се денатуришу материје које подлежу плаћању различитих такса, када су у чистом неденатурисаном стању.
ДЕНВЕР, гл. место (200 000 ст.) државе Колорада (САД) у подножју Стеновитих Пл., тржиште за стоку и руде, ткст инд.
ДЕНГА, краткотрајно обољење топлих, умерено топлих, прим. предела; инкубација 1-5 дана; почетак нагао, дрхтавица, јака главобоља, висока тмпт., болови зглобова, мишића, који често онемогућују кретање, лице подадуло, очи црвене, вел. изнемоглост малаксалост, 1-3 дана разнолика оспа (као код шарлаха, малих богиња итд.); завршава се смрћу само за време већих епидемија; компликације разне; проузроковач непознат, налази се у крви, а преноси га с оболелих на здраве убодом комарац Stegomya fasciata; лечење симптоматично; предохрана: заштита од убода комараца, уништавање ове врсте (легла им по унутрашњости кућа, бродова).
ДЕНГИ, денга, денешка (по татарском, рус: новац уопште), раније у Рус. нарочит металан новац, кован од бакра, доцније од бронзе; 200 д. чинило 1 зл. рубљу.
ДЕНДИ (енгл.), кицош, помодар.
ДЕНДЛИКЕР Карл (Daendliker, 1849.-1910.), швајц. историк, писац вел. Швајцарске ист. у 12 св. и мале Ист. швајц. народа.
ДЕНДРО- (од грч. дендрон: дрво), у сложеницама Дендрологија, наука о дрвећу, део ботанике; бави се морфологијом и систематиком дрвећа. Дендрометрија, наука која утврђује количину дрвне масе, прираста и старости појединог дрвећа и читавих шумских састојина.
ДЕНЕ → Атапаски.
ДЕНЕБ (ар.: лабуд), најсјајнија звезда у сазвежђу Лабуда, 2. привидне величине. Денебола, звезда у сазвежђу Лава, 2. привидне величине.
ДЕНИ 1) Ернест (Denis, 1849.-1921.), фрц. историк, словенофил; учинио много за Србе и Јсл. својим књ.: Вел. Србија и Од Вардара до Соче. 2) Морис (• 1870.), фрц. сликар, ради рел. композиције у декоративном стилу.
ДЕНИЈЕ (фрц. од лат.: денар), ст. франачки новац, 12. део суа.
ДЕНИКОТИНИЗАЦИЈА (фрц.), ослобођавање дувана од никотина; постиже се продуженим врењем и парењем у прегрејаној пари; употребом цигарника и стављањем вате у његову шупљину смањује се количина удисаног никотина; још боље кад се вата напраши танином или галном киселином.
ДЕНИС 1) св., галски апостол и 1. париски еп. из 1. или 3. в.; умро мученичком смрћу. 2) порт. краљ (1272.-1325.), правичан и либералан владар, назван отац отаџбине.
ДЕНИТРИФИКАЦИЈА (нлат.), бактериол. процес редукције нитрата. до слободног азота, што може да буде узрок губитка нитрата из земљишта; врши се под анаеробним условима и у присуству згодног извора енергије (обично угљених хидрата, нпр. свеже ђубриво); много је чешћи случај привременог губитка нитрата у земљишту због њихова претварања у беланчевину тела бактерија, гљива и алга (тзв. имобилизација беланчевина).
ДЕНКЕРК (Dunkerque), град (33 000 ст.), трг за вуну и жито и пристаниште у Фрц., на обали Сев. М., близу белг. границе.
ДЕНСТЕПЛ Џон (Dunstaple, 1390.-1453.), енгл. композитор, претставник слободног вишегласног става, који се у Енгл. јавио пре хол. школе; компоновао: химне, антифоне, мотете.
ДЕНТ Едуард Ј. (• 1876.), енгл. муз. писац, проф. унив. у Кембриџу; 1 од оснивача интернац. удружења са савр. муз.; гл. дела: Скарлати, живот и дела, Италијанске камерне кантате, Оснивање енгл. опере.
ДЕНТИН (лат.), зубна кост, гл. грађа из које се састоји зуб; на круници превучен глеђу, на корену зубним цементом; састоји се у основи од орг. ткива у којем наслагане кречне соли (60%). Дентист, у неким државама зубни лекар, који свршио на унив. само зубно лекарство, а не и целокупну мед. (у Фрц. chirurgien dentiste, у Нем. Zahnarzt); у Југосл. их има мало; према нашим зак. специјалист за зубну мед. мора бити д-р целокупне мед., с једногод. стажом на разним одељењима јавних болница, двогод. специјализацијом на зубној клиници и положеним испитом за специјалисту. Дентиција, ницање зуба.
ДЕНУДАЦИЈА (лат.: оголићавање), одношење растреситог материјала са земљине површине и оголићавање стеновите подлоге под утицајем текуће воде (спирање), леда, ветра (→ дефлација).
ДЕНУНЦИЈАЦИЈА (лат.) 1) саопштење дужнику да је поверилац овоју тражбину уступио другом и да се отад може ослободити тражбине једино ако цесионару плати оно што цеденту дугује. 2) у грађ. суд. поступку судска наредба туженику да на суд дође и одговори на тужбу. 3) достава полиц. или судској власти да је неко извршио кажњиво дело,
ДЕЊАК (тур.) → бала.
ДЕЊИКИН Антон И. (• 1872.), рус. ген., коме Керенски поверио команду над јз. вој.; одупро се бољшевицима заједно с Колчаком, али био потучен и нагнан да иде из земље.
DEO GRATIAS! (лат.: богу хвала!), завршетак молитава у кат. црк.
ДЕОБА, подела, расподела. Д. задруге, може се извршити у свако доба на захтев сваког задругара;
File: 0322.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------
уколико се при њој задругари не сложе, суди изабрани суд, који се саставља посредством среског начелника; најпре се дели старина (баштина), тј. оно што су задругари унели или наследили у задрузи; ту добива сваки своје; после се дели што је стечено у току трајања задруге, приновак, и то на равне дедове по главама на све м. задругаре старије од 15 год.; по тој сразмери се дели и пасива; иначе важе општа правила о д. наследства. Д. зграда, у праву претставља поделу својине; може бити идеална (аликвотни идеални делови -- 1/2,* 1/3 права на непокретност) и реална (сваком одређен део зграде); реална д. може бити хоризонтална (по спратовима), верт. (по крилима) и комбинована (по крилима или по становима на спрату); оваква д.з.* сматра се веома корисном за решење станбеног* питања; у Југосл. забрањена по Зак. о земљишним књигама. Д. наслеђа бива ако на 1 заоставштини има више → наследника; није обавезна, већ зависи од воље сунаследника; ако су сви наследници пословно потпуно способни, могу се поделити споразумно, пре изабраног или редовног суда; ако се не поделе, а д. траже, суд ће заказати рочиште за д.: при њој се најпре издвајају туђе ствари, нарочито удовичин мираз и дарови; затим се посебно деле покретно и непокретно имање, тако да сваком припадне одговарајући део; ако је ствар недељива, она се процењује, па 1 сунаследник откупљује и исплаћује друге; ако то не успе, ствар се излаже јавној продаји, па се цена дели, али се пре д. процењују дугови, па се из заоставштине исплаћују или деле на наследнике сразмерно подељеној активи; при д. се не узимају у обзир поклони, које је декујус-родитељ учинио за живота своме детету ради обезбеђења животне егзистенције (отварање трг., радионице, мираз и свадбарина), осим ако то родитељи нарочито нареде у тестаменту; то важи и за трошкове издржавања, одевања, васпитања, који су за 1 дете учињени на штету др. деце; било да се д. врши ван суда или пред њим, о њој се мора саставити → деобна исправа; ако међу сунаследницима има и неспособних, онда д. мора да се врши код среског суда. Д. рада, подела рада, 1 од најстаријих установа људског рода; и код племена на најнижем ступњу култ. развитка постоји строга д.р.* између мушкараца и жена: док се мушкарци баве ловом и набављањем анималне хране, а уз то имају и дужност да бране заједницу од спољашњих непријатеља, женама припада набављање биљне хране спремање јела и сл. Код народа са вишом култ. д.р.* добива и др. облике, осим д. по половима, која губи од своје оштрине. Код култ. народа наилазимо најпре д.р.* на разне гране производње (пољопр. са сточарством и живинарством, ловом, риболовом шумарством и рударством; занати и инд.; саобр. установе; трг.; слободне професије и чиновништво); затим специјализирање у оквиру појединих грана р. (данас има нпр. преко 100 разних врсти зан., а још више код инд.). Најзад у појединим радионицама поједине израђевине пролазе кроз више руку, машина, па чак и радионица, док не буду завршене. Д.р.* подиже продуктивност и усавршава производњу. Само тим путем било могућно оволико умножавање производње (нар. дохотка) култ. народа, што опет омогућило оволико множење људства по целој Земљи и подизање култ. народа на данашњу висину. Д. шума → шумско газдинство. Деобна исправа, саставља се код среског суда о деоби наслеђа; наследници је могу сачинити и пред јавним бележником, па чак и сами; ако је сачињена ван суда, суд је оверава тек пошто се увери да на њу пристају сви наследници. Д. нацрт, д. план, по ванпарн. поступку исправа у којој се тачно назначује како се деоба спроводи ако заоставштина има дугова и ако се права д. и реалисање потраживања заоставштине не могу одједном извршити. Д. попис, судска радња коју по ванпарн. поступку врши срески суд да би могао приступити подели заоставштине; њему се приступа ако међу наследницима има несвојевласних лица, ако то тражи 1 наследник или повериоци покојника или наследника; има за циљ да се утврди актива и пасива, како би се она сва узела у обзир приликом деобе!
ДЕОНИЦА, акција, 1 од једнаких делова из којих се састоји осн. главница или капитал акц. друштва и без чијег улагања нико не може постати његовим чланом. 2) скуп права који сваки од тих делова даје свом улагачу. 3) исправа о тим правима; у овом смислу разликују се: д. на име и д. на доносиоца; просте и привилеговане д.; последње свом власнику дају неко особито право или повластицу, нпр. право на сталну или на већу дивиденду, првенствено право при деоби имовине друштва по његовом престанку, веће право гласа и сл. Деоничар, сопственик деоница, члан друштва на акције, акционар, одговара за друштво само до висине д. Деоничарско друштво → акционарско друштво.
ДЕОНТОЛОГИЈА (грч.), упутства о моралним дужностима лекара према болесницима, лекарима и грађанима у друштву (лек. етика).
ДЕПАРТМАН, фрц. назив за адм. јединицу; одговара округу.
ДЕПЕНДЕНЦИЈА (лат.), зависноет; може да потиче од узрочне, зак., статистичке, асоцијационе итд. везе појава; отуда разликујемо: узрочну, зак., стат. и асоцијациону везу појава.
ДЕПЕРСОНАЛИЗАЦИЈА (лат.), поремећаји свести нашег ја, губитак свести сопствене делатности, осећај аутоматизма при сопственом вољном испољававању, губитак нормалних осећаја који се односе на сопствено тело, осећање нереалности сопствених утисака.
ДЕПИНГ Жорж (Depping, 1784.-1853.), фрц. филолог и историчар; писао о Дубровнику и нашој нар. поезији.
ДЕПЛАЗМОЛИЗА → плазмолиза.
ДЕПЛАСМАН (фрц.) 1) премештај. 2) тежина воде коју у метричким тонама истисне брод својом запремином. Депласиран, неумесан.
ДЕПО (фрц.), првобитно: остава; стовариште, складиште робе; склониште вагона, трамваја; логор вој. обвезника у позадини; код банака примање д. значи примање новца (на чување, штедњу, по чековном рачуну ради вршења вирманских преноса и исплата у готову, итд.; данас поглавито на искоришећење, ради постигнућа добити из које ће се плаћати камата на улоге). Законски д. књиж. дела, обавеза издавача да одређени број примерака преда надзорној власти по Зак. о штампи; код нас се врши код држ. тужиоца, предајући примерке за њега и гл. јавне библт., у прив. праву важан, јер се њим стиче ауторско право на умножено издање.
ДЕПОЗИТ (лат.), новчана остава код суда или у банци; остава разних предмета на чување код прив. лица или нарочитих установа; уговор о остави закључује се предајом ствари на чување; ако је бесплатан, чувар одговара за ствари као за чување својих ствари; ако је плаћен, онда као добар домаћин, тј. како се најбоље може чувати; одговара и ако искоришћава ствар без дозволе или је на време не врати; остављач одговара за трошкове чувања, накнаду штете коју ствар произвела и вредност чуваревих ствари које он жртвовао или изгубио да би сачувао остављену ствар; ако чувар злоупотреби остављењу ствар, врши кривично дело (утају). Депозитар (чувар), лице које прима предмете у оставу. Депозитни посао, чување и управљање депонованим туђим новцем, ефектима и др. вредностима → депозитима. Д. банке, које врше те послове. Депонент, лице које оставило (депоновало) хартије од вредности или што др. код банке. Депоновати, положити у депо; сопственик не отуђује ствар већ је даје у државину др. лицу у одређеном циљу (д. кауција. акција).
ДЕПОЛИТИЗАЦИЈА (фрц,), отстрањивање* извесне струке, групе људи од политике, нпр. д. чиновништва, отстрањивање чиновника од политике.
ДЕПОР (фрц.), вишак цене који се даје стога што је виши курс дневног него рочног посла (→ репор).
ДЕПОРТАЦИЈА (лат.), установа рим. права по којој рим. грађанин могао да буде осуђен за тешка кривична дела прогонством у колонију или рудник; казна задржана и данас у неким државама с колонијама.
ДЕПОСЕСИЈА (нлат.), одузимање државине; може бити насилна и противправна или правна; правна ако сопственик опомене држаоца да је ствар његова; од тог тренутка држалац престаје бити савесни држалац, па ствар не може више за себе држати.
ДЕПРЕСИЈА (нлат.), снижење, падање, слабљење. 1) у неур.: утученост, жалосно расположење, често у вези са страхом и др. појавама (→ меланхолија, неуроза страха). 2) у офталмологији: померање катаракте у доњи део стакластог тела, помоћу нарочите игле, да би се омогућио вид кроз пупилу, 3) код фрактуре лубање, где су одломљени делови кости утиснути према мозгу. 4) у геогр.: утолеглица, удубљење у рељефу Земљине површине, 5)* метеор. д., предео ниског ваздушног притиска, на којем обично влада ружно време; притисак најнижи у средишту (минимум); ветрови струје око средишта нагињући према минимуму; у средишном делу топлији ваздух узди-*
[Illustration]
File: 0323.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------
- же се, хлади и ствара облаке и водене талоге; при
том облаци распоређени доста правилно (→ облачни систем); д. се обично крећу од 3 према И; зову се и циклони. (На сл.: шема кретања ваздуха око центра.). 6) морална д., утученост. 7) привр. д., погоршање пословних прилика, пословања уопште; ако погоршање иде и даље и наступи застој у пословима, д. се претвара у -> кризу. 8) д. хоризонта → хоризонт. Депримирати, убити дух, изазвати утученост ражалостити, обесхрабрити.
ДЕПУТАТ (лат.) 1) изасланик, нар. посл. 2) награда или надница у стварима уместо у новцу. Депутација, група изабраних изасланика код владара или мин.
ДЕРАНЖИРАТИ (фрц.), пореметити, побркати, узнемиривати, сметати.
ДЕРАНИ, група студената оксфордског унив., осн. у 18. в.; живели по установљеним начелима и ишли од места до места да држе народу проповеди; успели да изведу морални препород енгл. народа.
ДЕРАНСКО ЈЕЗЕРО, мало периодско ј. (5 км^{2}*) си. од Метковића (Приморска Бан.).
ДЕРАТИЗАЦИЈА (фрц.), уништавање пацова хватањем, пацоловкама, отровима (арсеником, сцилом), епидемијом помоћу клица virus Danysz,* давањем брашна и гипса, који се скамени у цревима пацова; на бродовима и у зградама и гасним отровима (сумпорни гас, циклон).
ДЕРБЕН (Durban), Порт Натал, модеран и лепо уређен град (156 000 ст.) и вел. пристаниште на обали Индијског Ок. (Јужноафр. Унија); извози вуну, шећер, угаљ и злато; спојен жел. пругом с унутрашњошћу: инд. шећера, сапуна; висока тхн. шк.
ДЕРБИ 1) енгл. племићка породица која у 17. и 19. в. дала неколико одличних политичара и државника. 2) (енгл.), најважнија галопска трка за трогода грла; могу учествовати ждрепци и омице.
ДЕРВЕНИК, план. (1493 м) ј. од Крушева (Вардарска Бан.).
ДЕРВЕНТА, варош и среско место (6670 ст.) на р. Укрини (Врбаска Бан.); воћарско-виногр. станица. фабрика штапова и платна. млинови; извоз стоке и жита.
ДЕРВИШ (перс. дервеш: сиромашан) 1) члан мусл. верског реда (као код нас калуђери); често у супротности с науком ислама; имају вежбе при којима падају у екстазу и боду се иглама и ножевима; поглавар појединог реда: шех; највише их у Перс. и Сирији; у Југосл. сада само међу мусл. у Ј. Србији (бекташи, руфаји и др.) и у Сарајеву. 2) помуслимањени Црнци из Судана који под вођством Махдије Мохамеда Ахмеда освојили (1881.-1885.) ег. Судан и основали државу с престоницом у Омдурману, али их убрзо потукле енгл. трупе (1899.).
ДЕРЕН Андре (• 1880.), Фрц. сликар, прво припадао групи фовиста и кубиста, после пришао традиционалном фрц. сликарству; највише ради пределе и мртве природе; вел. колорист и 1 од гл. претставника савр. ум.; његових добрих слика има Музеј кн. Павла.
ДЕРЕНЧИН 1) Емерик, хрв. бан 1493., пореклом Мађар; противник породице Франкопана; настрадао, с повећом вој., у борби са Турцима на Крбавском Пољу; заробљен и одведен у Тур.; у ропству и умро. 2) Маријан (1838.-1908.), правник и политичар; шеф правног отсека хрв. владе (1876.-1883.); написао више стручних расправа и дела; бавио се и драмском књиж.; од драма му највише успеха имала Ладањска опозиција.
ДЕРЖАВИН Гаврил Р. (1743.-1816.), славни рус. класични песник високог надахнућа, религиозности и флз. размишљања; ослободио рус. лирско песништво 18. в. реторике и приближио га, по облику и садржини, стварности; опевао и славио доба царице Катарине II, исмевао друштв. пороке; чувена ода Бог.
ДЕРИВАТИВ (лат.), изведеница; производ. Деривација 1) извођење, постојање. 2) отступање од правог пута; скретање аероплана са курса своје путање услед ветра. Деривометар, инструмент на аероплану помоћу којег извиђач процењује правац и снагу ветра да би према томе извршио поправку курса.
ДЕРМ (грч.) (cozium) → кожа. Дерматитис, запаљење коже; узроци: физ. (нпр. зрачење), хем. (нпр. додиром разних хемикалија) или инфекција; кожа црвена, праћена отоком, а понекипут и лучењем бистре серозне течности и образовањем ситних мехурића или већих пликова; лечење отстрањењем узрока, облози итд., према случају. D. exfoliativa Ritter, веома тешка, срећом ретка, кожна болест новорођенчета: упочетку мали пликови на кожи, доцније парчићи покожице одижу се као плик и скидају се; на мали притисак покожица клизи над запаљеном дермом, слично опекотинама; дете може при купању да изгуби вел. површину покожице, испод које остаје огољена, црвена, запаљена, болна кожа; мада болест смртна, дете се може спасти; не купати га, не додиривати много, стављати само пудер, али дојити; остало, али хитно, мора лекар да уради. Дерматол, бизмутов субгалат, жућкаст прашак, слаба мириса; употребљава се за посипање рана и код разних кожних болести уместо јодоформа (→ бизмут). Дерматологија, грана мед.; бави се изучавањем и лечењем кожних обољења.
ДЕРМОТА Антон (1876.-1914.), адвокат и политичар; припадао слов. социјалистичкој странци; бавио се публицистиком и уређивао Наше записке; радио и на књиж., али у њој није створио много оригиналног.
ДЕРНЕК (тур.), сајам, вашар.
DERNIER CRI (фрц.: последњи узвик), последња, најновија мода.
ДЕРОКО 1) Александар (• 1894.), архитект, проф. унив. у Београду; пројектовао више приватних зграда и, са Б. Несторовићем, храм св. Саве; објавио вел. број студија о срп. ум. у ср. в. 2) Драгутин (• 1877.), картограф; гл. радови: Карта Старе Србије, и Македоније, Carte de la Serbie et du Monténégro, Службена жел. бродарска карта Краљ. СХС, Карта Краљ. СХС, Геогр. атлас; писао и студије из картографије.
ДЕРОСИ Ђовани Батиста (De Rossi, 1822.-1894.), ит. црк. археолог, прославио се проучавањем хришћ. споменика у катакомбама Рима.
ДЕРПФЕЛД Вилхелм *(Dörpfeld, • 1853.), нем. археолог; вршио архл. откопавања у Олимпији, Троји, Пергаму. на Итаци и Крфу.
ДЕРТ (тур.), брига. Дертли, забринут, жалостан.
ДЕРТ-ТРАК (енгл. dirt track), нарочита тркачка стаза с оштрим окукама за моторне точкове, чија површина покривена 8 палаца дебелим слојем ситна пепела; уведена најпре у Аустрал., од 1928. у Енгл., затим на континенту.
ДЕРУЛЕД Пол (Deroulède, 1846.-1914.), фрц. песник, драмски писац и политичар, вођ Патриотске лиге; неко време изгнан из отаџбине као присталица ген. Буланжеа; гл. дела: Војничке песме и више поз. комада.
ДЕС, нота де (d) испред које стоји знак бе, који снижава тон за полустепен.
ДЕСА, вел. жупан у Рашкој, јавља се око 1150.; почео, као младић, да шири рашку власт у Зети; у Рашкој се борио против вел. жупана Уроша II; завладао Рашком око 1160., али се у њој није могао одржати, јер га потиснули Византинци и домаћи кнезови; у политици се ослањао на Мађаре против Виз., а имао веза и с Вен.; нестало га с полит. позорнице иза 1165.
ДЕСАНТ (фрц.), пребацивање трупа флотом на копно ради извршења операција; превозе се целе јединице, најчешће вел. трг. бродовима.
ДЕСАРЕТСКА ЈЕЗЕРА, назив за групу макед. ј. у сливу Јадр. М. (Охридско, Преспанско, Мало и Маличко Ј.).
ДЕСАУ (Dessau), град (71 000 ст.) у Нем., на р. Мулди, притоци Лабе; инд. гвожђа (машине, авиони).
ДЕСЕНЗИБИЛИЗАЦИЈА (лат.) 1) лечење осетљивости према некој супстанци; према коњском серуму изводи се нпр. узастопним убризгавањем веома малих, па све већих количина тог серума, пре но што би се убризгала терапеутска доза. 2) у фотогр.: смањивање осетљивости емулзија плоча и филмова помоћу нарочитих боја (десензибилизатори), растворених у води; после тога просте и мало осетљиве емулзије могу се развијати при тамножутој или светлоцрвеној светлости; веома осетљиви ортохроматски и панхроматски при црвеној.
ДЕСЕРТ (фрц.), воће и слаткиши, посластице по ручку и вечери. Десертна вина, слатка и јака јужна в.
ДЕСЕТАК, десетина 1) ст. облик порезе, одмераван као 10. део опорезованог прихода; у ср. в. плаћао се у натури (од жита, вина, меда, стоке); узимали га и кат. првосвешт. од својих верних; по њихову примеру увела га 1695. и срп. црк. у Аустр., али га држ. власти од ње »откупили«; Турци га наплаћивали од свих пољопривредника као држ. порез у натури и давали у закуп; плаћање д. најдуже се одржало у Б. и X.,* само га а.-у. владавина претворила у новчани износ; у Југосл. реформисан 1920.-1921.; новим Зак. о непосредним порезима од 1928. дефинитивно нестало трага од д. (→ порез на земљиште). 2) → десјатина. Десетерац, стих од 10 слогова, има 2 типа: 1. врста је од 5 трохејских стопа, с цезуром после 4. стиха, честа у ум. поезији, веома честа у нар, песмама (нпр. Дјевојка се Сунцем опкладила: Жарко Сунце, љепша сам од тебе! или: Виђу врага су седам бињишах, су два* мача и су двије круне«) 2. врста је од 4 стопе, 2 дактилске и 2 трохејеке (Много
File: 0324.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------
је дана, много година, много је горких било истина!) Десетковати, стрељати сваког 10.; много смањити, свести за мало. Десетобој, врста лакоатлетског такмичења у 10 дисциплина и то 1. дана: трчање 100 м, скок у даљину са залетом, кугла, скок увис са залетом, трчање 400 м; 2. дана : 110 м с препонама, дискос, скок с мотком, копље (бољом руком) и 1 500 м.
ДЕСИГНИРАТИ (лат.), одредити, означити, определити.
ДЕСИСЛАВИЋ Обрад, златар из Котора, живео у 14. в.; познат његов сребрни олтар који краљ Милутин поклонио дрк. св. Николе у Барију у Ит.
ДЕСИЦИЈАТИ, вел. илирско племе; живели у ср. Босни, са седиштем на д. току д. Ставње; истакли се у ил. устанку против Римљана 6.-9. г. по Хр.
ДЕСЈАТИНА, рус. мера за површине: 1,0925 ха.
ДЕСКВАМАЦИЈА (лат.). љуштурасто распадање стена.
ДЕСКРИПТИВАН (лат.), описан. Д. геометрија → геометрија нацртна. Д. поезија, изражавање лирских расположења помоћу описа, сликањем оног што је изазвало то расположење.
ДЕСНИ (gingiva), везивно ткиво које покрива део вилице у устима, чврсто пријања за врат зуба: на површини обложено слузокожом. Запаљење д. → гингивитис.
ДЕСНИЦА, десна страна (гледајући с претседничког места) посланичких места у парламенту; одавно уобичајено да чланови конзервативних странака седају на д., а присталице слободоумних идеја на левици; стога д. синоним конзервативаца, а левица слободоумних група, док центар означава умерене.
ДЕСПЕКТИРАН (лат.), презрив, омаловажавајући.
ДЕСПЕРАДО (шп.), очајник; странка крајњих радикала у Шп. Десператан (лат.), очајан.
ДЕСПИК, деспић → лавандула.
ДЕСПИО Шарл (• 1874.), фрц. вајар, чувен са својих ванредних попрсја.
ДЕСПОТ (грч.: господар) 1) виз. високи чин.; у Србији га увео цар Душан као највиши властеоски чин, а добивали га само царски сродници као намесници важних обл.; 1 од последњих д. био Угљеша Мрњавчевић уз брата краља Вукашина; од 1402. деспотска титула постаје владарска титула у Србији: добио је кн. Стеван Лазаревић од виз. цара као признање владарског чина; та се титула одржала и после пада Србије (1459.); носили је претставници срп. народа у Срему све до 1537., а добивали је од мађ. краљева и аустр. владара. 2) владар с неограниченом влашћу; насилник, немилостив човек, тиранин. Деспотизам, неограничена и насилничка власт; насиље, тиранија.
ДЕСПОТ Иван (1851.-1886.), припадао фрањевачком реду у Далм.; писао песме без веће вредности.
ДЕСПОТОВАЦ, варошица (450 ст.) и среско место у горњем делу Ресаве (Моравска Бан.); у близини ман. Манасија.
ДЕСПОТОВИЋ Петар (1847.-1917.), проф. и педагог: гл. дело: Историска педагогика.
ДЕСТИЛАЦИЈА (лат.), претварање течности у пару на одговарајућој тмпт., кондензовање паре у погодним посудама и прикупљање течних или чврстих продуката; најчешће се изводи у циљу пречишћавања или издвајања појединих сачинитеља из смета; ако се врши под смањеним притиском у вакууму, наступиће кључање и испаравање на нижим тмпт. у зависности од величине парног притиска. Суха д., загревање чврстих и течних материја без приступа ваздуха. Суха д. дрвета, загревање дрвета без приступа ваздуха; загревањем до око 400° дрво најпре испушта влагу и затим почиње да се распада, дајући: гасове, катран и водени дестилат; у инд. се врши у пећима с гвозденим ретортама, или вел. коморама, које могу да приме по неколико десетина кубних м. дрвета у облику цепаница; производи д. из комора или реторти пролазе кроз хладник где се кондензују катран и водени дестилат; некондензовани гасови с доста угљен-моноксида и метана употребљавају се као гориво за дестилационе пећи, у којима остаје ћумур, као остатак д.; водени дестилат буковог дрвета садржи сирћетну киселину и метилни алкохол, и прерађује се у чисту концентрисану сирћетну киселину и метилни алкохол; добивени катран има исто тако примену (→ катран); из боровог дрвета добива се катран с боровим уљем, које служи као замена за терпентинско уље. Код нас постоје фабрике за с. д. у Теслићу и Белишћу. Дестилисана вода, добивена кондензовањем чисте водене паре у нарочитим дестилационим апаратима, садржи само трагове растворених минер. материја, ваздух и угљен-диоксид уколико га има у ваздуху; употребљава се у хем. лабораторијумима и у мед.
ДЕСТИНАТЕР, дестинатар (фрц.), адресат, прималац пошиљке.
ДЕСТРУКТИВАН (лат). разоран, рушилачки. Дестројер → разарач.
ДЕСЦЕНДЕНТ (лат.), сродник у нисходећој линији (син, кћи, унук итд.); супр. → асцеденти. Десцендентна теорија, трансформизам, учење да су орг. врсте постале једне из др. преображајем, а не створене одвојено свака за себе; део флз. учења о еволуцији укупне прир., који покушава да објасни ток и узроке ист. развитка живог света и порекло живота на Земљи; насупр. мишљењу које пре ње владало о постојаности врста, модерна д. т. полази од осн. поставке да су орг. врсте променљиве; данашње врсте су резултат одређеног и дуготрајног развитка сложенијих бића из простијих и временски старијих; из једне врсте могло постати више нових; докази за д. т.* многобројни; њих даје систематика, морфологија, биогеогр., палеонтологија* и др.; примењена је и на човека (→ антропогенеза); осн. модерне д. т.* Ламарк и Дарвин (→ ламаркизам, селекциона теорија).
ДЕТАЉИСТ (фрц.), трговац који продаје робу на детаљ, на мало, непосредно потрошачу.
ДЕТАШИРАТИ (фрц.), одвојити, одаслати, скидати, отсецати. Д. купоне, скидати доспеле купоне с купонског табака хартије од вредности (акције, обвезнице) ради наплате, уновчавања. Деташман, део трупе који се упућује одвојено од своје гл. снаге ради извршења неког задатка у рату; деташоване јединице су и оне које за време мира гарнизонирају одвојено од своје првопретпостављене јединице, у др. гарнизону.
ДЕТЕ, особа м. или ж. пола, отприлике до 7. г.; у праву сва лица млађа од 7 год.; немају пословне способности, па њихове послове врше отац или штитник; код простог народа рођење д. се сматра у већини земаља за нешто тајанствено и нечисто, па је и породиља »нечиста« (тако се сматра и код Јж. Сл.); стога се приликом рођења врше многи обичаји и вражбине, који треба да очисте породиљу и да њу и д. избаве од злих демона и чини; од тих обичаја најзанимљивија → кувада; код примит. народа д. дуго доје и пушта им се све на вољу, а у доба пубертета преводе се у ред одраслих уз нарочите церемоније. Првих 20 дана дете се назива новорођенче; до краја 10 мес. дојенче, одојче; од 1-6 год. мало д., које пузи у 2-3 год., игра се у 4-5 год.; од 6-14 год. шк. доба; прелазно доба из детињства у зрелији живот одраслих назива се пубертет; просечна висина при порођају 50, а на крају 1. год. 70-75 см; месечни пораст у 1. тромесечју 4, у 2. и 3. по 3 см; у 4. по 2, а затим по 1 см до краја 2. год.; доцније 4-6 см год.; у пубертету пораст се убрза, а пред њим мало успори; деца се издуже нарочито 1. и 7. год.; девојчице и у 12.-14. год., а мушкарци у 14.-16. Новорођенче тежи просечно 3 кг; после порођаја нешто ослаби, затим првих месеца добива у тежини недељно 200-250 г; између 4. и 10. недеље и по 300 г; доцније напредује слабије, тако да од 9.-12. месеца добива недељно само 50-70 г; целокупан пораст тежине у 1. год. износи 6-1/2-7* кг (у 5. мес. се удвостручи, а на крају 1. год. утростручи; затим је год. пораст све мањи; у 5. год. 1300-1800 г; онда опет расте, по 2-2-1/2* кг, а за време пубертета 3-6 кг. Вел. фонтанела (отвор на лубањи изнад чела), дуга 2-5 cм, затвара се у 18. месецу. Зуби избијају између 6-8 мес; у 3. год. избијају задњи кутњаци, последњи млечњаци (свега 20). Срце код д. необично вел., тонови јаки и краћи; пулс убрзан, често нередован (и у нормалним приликама): у 1. год. 130 удара, у 2. год. 111; до 4. год. 108; у 5. год. 103; у 6. год. 98; у 9. год. 90; крвни притисак нешто нижи него код одраслих. Дисање брзо, поглавито трбухом; код дојенчета 35-50* пута у минуту; 30 код мале д.; 26 у 5. год., 18 у 10. год. Топлота тела око 37º, али је под утицајем спољне тмпт., хране и свих др. чинилаца; колебања тмпт. за 24 часа већа него код одраслих; топлоту тела треба мерити у чмару кроз цело детињство; јетра увек увећана, па често и слезина. Дојенче излучи 60-70 см³ мокраће на сваких 100 г хране; после пороћаја столица црножута (мекониум); доцније 1-2 нормалне жуте столице. Живчани систем, нарочито мозак, недовољно развијен; као мерило за статичко и психичко развиће, а самим тим и за вел. мозак, може да послужи овај нацрт (Екштајн): 1. мес: покрети без реда, рефлексне радње (кијање, зевање), на крају мес. израз лица; 2 мес.: управљени погледи, обухвата предмете, гукање, изразити покрети лица, на крају мес. самостално диже главу; 3. мес.: вољни покрети очију, прати предмет, смеши се, окреће се на звук, познаје извесна лица (сећање); 4. мес.: усправљено, држи слободно главу, хвата; 5. мес.: веће интересовање за спољни
File: 0325.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------
свет, више оцртан израз лица, покушаји да седи, што успева ако се придржи; 6. мес: седи само кад се намести, посматра н. лица и ствари; почетак васпитања за чистоту (мокраћа, па столица); 3. тромесечје: седи само; кад му се помогне стоји, мало доцније и само, разликује гласове и слогове, каже: мама; 4. тромесечје: све способности усавршеније, иде поред кревета, често прохода, више говори; у 2. год. добро иде, стоји, изговара 6-8 речи; на крају те год. саставља реченице, говори о себи у 3. лицу, научило на чистоту. Сан гл. фзл. потреба (недоношчад спавају скоро непрекидно); до 6. мес. дојенчад спавају око 20 час. дневно; од 6-12 мес. 16 час. (12 ноћу и 4 дању); малом д. треба још увек 14 ч. сна (12 ноћу и 2 дању). Исхрана детета → исхрана. Мажење д., погрешно васпитно начело, по којем васпитач дужан да детету испуни сваку жељу, сваки прохтев, па ма како он био неоправдан; тако поступају многи родитељи ненамерно у васпитању своје д., нарочито јединчади; данашња наука утврдила, да се мажењем д. чине неспособном за будући самосталан живот; да се њим квари карактер д. и да из м. д. често потичу најтежа душевна обољења. Нега д., подразумева купање, облачење, очвршћавање; купање, одмах после рођења, у топлој води 36-37º Ц, доноси му 1. незгоду у животу: пупчана врпца, пресечена, још крвава, може се лако инфицирати у води; та опасност траје 6-7 дана док врпца не сасуши и отпадне; многи чувени лекари не купају већ само запирају дете првих дана; до год. дана, па и дуже, потребна му свакодневна купања, доцније 2-3 пута недељно; тамо где материјалне прилике допуштају: купање (туш) сваког дана, што челичи и снажи тело и дух. Новорођенчету и дојенчету облаче се кошуљица, бенкица, узана пеленица међу ногама, неколико пелена, 2-3, од којих прва савијена на троугао обухвата горњим делом бар кошуљицу а доњи крај иде међ ноге; друге 2 четвероугаоне остављају ножице слободне као у џаку; не треба везивати ноге; бенкица и пелене причврсте се појасом »фачлом« или затвореном иглом; бенкица од памука, вуне, кошуљица, пелене од платна, памука, порозне »тетра« материје; код старијег дојенчета или раније, ако време допусти, гаћице од пелена па преко тих плетене гумене подлоге не смеју увијати д. Чим је мало старије, лако облачити, не претопљавати; топлота собе 21° Ц; спавање у соби с отвореним прозором или бар проветреној и незаложеној; јастук под главом и капа на њој непотребни; код д. старије од 2 год. опрати свако јутро ноге и груди млаком па хладном водом; постепено очвршћавање најбоља здравствена заштита за д.; на ваздуху свакога дана по сваком времену најмање 2 сата; док су сасвим мала, д. не треба дечје друштво, још мање одраслих; играчке су корисне кад се могу прати, а имају пријатно, поучно дејство; цуцле шкодљиве, као и љуљање и непрекидно ношење: до 10 год. д. не треба биоскоп, поз., забава; муз. корисна; умесно примењена гимнастика добра и за дојенче (→ нервоза, нервозно д.). Женско д. у модерним правима има обично иста права као и м.; међутим, његова наследна права ограничена, али у неким државама има и право које немају м. д.; право на добивање мираза постоји по аустр., али не и по срп. грађ. праву, где је то морална, а не правна обавеза родитеља: у случају развода родитеља ж. д. остају код мајке до навршене 7., а м. до 4, год. Легитимисано, позакоњено д., ( које рођено ван брака па су родитељи ступили у брак, ништавни брак конвалидирали или издејетвовали позакоњење путем владаочеве милости; ужива сва породична права и има права на наслеђе, осим случаја кад се оно врши на штету др. деце или удовице или ранијих уговорених наследника, а позакоњење је извршено владаочевом милошћу. (→ брачно дете, ванбрачно дете, законито дете, незаконито дете). Детеубиство, према кривичном законику, када мати за време порођаја или непосредно иза порођаја лиши живота своје д.; мати се кажњава строгим затвором, а затвором ако је д. ванбрачно. Дечје богослужење, одржава се код ркат. недељом нарочито за шк. младеж; за ваншк. омладину држе се и код прав. и кат. недељне шк. после богослужења. Д. болести, већином заразне, којима су деца више изложена но одрасли, нпр. шарлах, дифтерија, богињице, вел. кашаљ, тбк. запаљење можданих опни и др. Д. глисте → глисте. Д. језик. развија се подражавањем ј. старијих из околине у којој дете расте; дете не наслеђује ј., али при учењу ј. нема само мех. имитовања, већ се јасно изражавају и наслеђене склоности; дете обично од 6 или 7 мес. почиње изговором група гласова, које немају одређено значење; од њих се затим формирају обично најлакше речи и везују за извесне претставе (тата, мама, баба); веома рано у свести детета јављају се категорије, и дете аналогијама, веома брзо богати ј. и ствара систем. Д. колица, за вожење деце на свеж ваздух; треба да су дубока и да имају кров, који штити од сунца, кише и ветра, као и душек, јастук и покривач; лака и отворена к. без крова (спортска к.) само за топле дане за одраслије дојенче које седи. Д. парализа → полимиелитис. Д. потчињеност огледа се у дужности деце да буду послушна својим родитељима и не чине ништа противно њиховој вољи; стога се деца и путем власти враћају својим родитељима, ако за време малолетства напусте родитељски дом противно родитељској вољи; отац и мати имају право да сами себи прибаве санкцију против непоштовања (по зак. могу умереном домаћом казном казнити своје развратно и непослушно дете); ова послушност постоји апсолутно до навршене 14. год.; после тога дете може према својим склоностима пристојним начином предложити и захтевати (чак и преко суда) да се упути на начин живота (нарочито у погледу избора занимања) који одговара његовим склоностима; д. п. огледа се и у пропису према којем обавезе малолетне деце, учињење без родитељске воље, немају силе ни важности. Д. права, брачна деца према својим родитељима имају п.: да се родитељи брину за њихово васпитање, гајење, школовање, привр. оспособљивање и здравље; право на издржавање траје док не буду у стању сама себе издржавати (зак. претпоставља да је то пунолетство за м., а удаја за ж. децу); дужности д.: поштовање, потчињеност и помоћ родитеља, ако доцније падну у беду и невољу; према својим родитељима д. има и право на наслеђе по зак. Д. рад, примена д. радне снаге у привреди (инд., руд., трг. итд.); последица развоја капитализма и машинске тхн.; примењује се, као и женски, пре свега стога што јевтинији од рада одраслих радника и што су деца неотпорнија према експлоатацији од одраслих радника; користан по капиталисте, јер им ствара већу зараду, али штетан по нацију, јер је води физ. и моралној дегенерацији; стога се у свима култ. земљама предузима читав низ законодавних мера да се д. р. сасвим укине или што већма ограничи; 1. зак. којим се ограничавао и регулисавао д. р. донесен у Енгл. 1839.; у Југосл. д. р. регулисан Зак. о заштити радн. од 1922., Зак. о радњама од 1931. и др. адм. прописима и наредбама.
ДЕТЕКТИВ (лат.-енгл.), тајни полицајац.
ДЕТЕКТОР (лат.), направа која има својство да пропушта ел. струју само у 1 смислу (назван каткад због тога ел. вентилом), или, тачније, која за 1 смисао протицања струје причињава знатно мањи отпор него за др. смисао; уколико разлика између ова 2 отпора већа, утолико д. савршенији; употребљава се поглавито у радиотхн. и то највише код пријемних апарата, где служи да усмери наизменичне струје, односно да претвори струје високе у струје ниске (акустичне) учестаности; данас у употреби: кристални д. (кристал оловног сулфида на који се наслања 1 метална игла), електронски д. (електронска лампа, аудион) и бакарни д. (ћелија бакра и бакарног оксидула, бакра и селена и сл.), познат још, под именом сухог усмерача. Детекторски апарат → радио пријемник. Детекција, појава у радиотхн. кад се модулисане струје високе учестаности, које наше ухо не може да чује (треперења преко 20 000 с/s), усмере, а потом претворе у наизменичне струје ниске (олујне, акустичне) учестаности.
ДЕТЕЛА Фран (• 1850.), слов. приповедач; плодан писац приповедака, романа и поз. комада из слов. живота; гл. дела: Пегам ин Ламбергер, Ново живљење, Тујски промет, Худи часи, Господ Лисец.
ДЕТЕЛИНА (Trifolium, фам. Papilionaceae), код нас преко 30 врста зељастих, већином једногод. биљака, троперих листова; цвет клас, округла главица или штит, састављен од малих белих или црвенкастих цветића; плод мала махуна, а ређе орашица; за сточну храну се д*аје нарочито: → црвена или коњска д. (Т. pratense), → бела д. (Т. repens) и др. Просечан принос у Југосл. за период 1923.-1932. био 3 488 511 q. Д. турска, еспарзета (Onobrychis sativa), дуговечна пићна биљка јака вретенаста корена који иде дубоко у земљу; веома корисна за сиромашна, лака, кречна и суха, пропустљива и дубока земљишта, на којима би луцерка или д. једва могле да расту; 1. год. развоја слаба, касније даје вел. принос; хранљивост д. т. већа него код д. и луцерке; нарочито је добро троше коњи, а изврсна и за овце. Црвена д. (Trifolium pratense), вишегод. биљка, краљица међу пићним биљкама; 1 од најраспрострање-*
File: 0326.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------
- нијих, најбоље успева у влажним, умереним крајевима,
подноси хладноћу боље од → луцерке; не иде изнад 1 100 м висине нити изнад 60º сев. ширине, успева на јачим, свежим али пропустљивим и на хумусним и лакшим земљиштима; никако не подноси сухе пескуше и не сме доћи на исто земљиште одмах после себе; искоришћава се као зелена пића или као сено; може дати од 3 000-6 000 кг сена по 1 ха.
ДЕТЕНТОР (лат.), лице које држи туђу ствар на основу уговора или зак. (закуп, послуга, ужитак).
ДЕТЕРИОРАЦИЈА (лат.), уништење ствари; у праву може је вршити само сопственик; сваки други који је изврши, дужан да накнади штету; у последње време ни сопственик није увек на њу овлашћен.
ДЕТЕРМИНАНТА (лат.) 1) важно помоћно средство алгебре; д. n-тог реда претстављена је квадратном шемом од n²* бројева, одакле се по утврђеним правилима одређује њена вредност. 2) по Вајсману наследне јединице из којих се састоји наследна супстанца, → клицина плазма, одреднице особина организама и међу собом квалитативно различите; у току развоја организма распоређују се на поједине новопостале делове тела и одређују им изглед и грађу; састоје се из мањих делића, биофора. Детерминација 1) у логици:* поступак образовања нижих појмова и даних виших појмова путем додавања нових ознака даном вишем појму; тако се нпр. из даног појма »животиња« може додавањем ознака добити појам »сисар«. 2) у метафиз.: учење да је све што постоји одређено нечим другим; у новијој флз., откад су Декарт и Спиноза учили да у прир. влада апсолутна д., води се спор између претставника детерминизма и индетерминизма. 3) у мех. развића: учење по којем развиће организма као целине, а тако исто и његових појединих делова, предодређено нарочитим способностима које се налазе у нарочитим деловима → клицине ћелије. 4) у геом. при решавању конструктивних задатака, испитивање о том колики морају бити дани делови да би извођење конструкције било могућно; тако нпр. д. утврђује да од 3 даних страна збир 2 од њих мора да буде већи од дане 3. стране, да би се из њих могао конструисати троугао. Детерминизам, флз. учење по којем све што се деси у реалном свету мора имати свог узрока изван себе; пошто тај зак. свеопште узрочне детерминације важи и за психичку стварност, дакле и за човекову вољу, значи да слободне воље нема; супр. → индетерминизам. Д. апсолутни учи да је одређујући узрок увек неки фактор који лежи изван онога што је одређено.
ДЕТЛИЋИ (Picidae), породица птица; хране се поглавито сипцима и др. шумским инсектима; јака длетаста кљуна, исплажљива језика и грађе прилагођене за пузање по стаблу дрвећа; 2 прста окренута унапред, 2 уназад, и снажан реп којим се одупиру; у нашим крајевима већи број врста: шарени д. (Dendrocopus maior), жуна (Picus martius), вијоглавка (Iynx torquilla) и др.
[Illustration]
ДЕТО (ит. detto), исто, исто тако, исто толико; понављање.
ДЕТОНАЦИЈА (нлат.) 1) звук добивен експлозијом. 2) лош рад мотора услед високе компресије или лошег квалитета горива (бензина). Детонатор → каписла.
ДЕТРИТУС, скуп ситних делића истрошених стена а исто тако и истрошених изумрлих делова живих бића; ствара се под утицајем мех. и хем. чинилаца; биљни д. служи за исхрану многим биљоједима нарочито у водама, где се он таложи као муљ.
ДЕТРОИТ, град (1,6 мил. ст.) у с.-амер. држави Мичигену између јез. Сант-Клер и Ири; инд. метала, разноврсне машинерије и хем.; 26 фабрика аутомобила; пристаниште и жив трг за житарице, дрво, вуну и бакар; мед. фак. и више библт.
ДЕТСКОЈЕ СЕЛО (Царскоје Село), варош (25 000 ст.) у Рус. недалеко (20 км) од Лењинграда, на прузи Лењинград-Рига; до револуције 1917. летња резиденција рус. царева.
DEUS EX MACHINA (лат.: бог из машине), лик бога који се у античкој драми појављује изненада без мотивисаног оправдања у сплету акције, помоћу машинерије, из простора над позорницом, да расплете драмски заплет; символички: сваки немотивисани расплет радње.
ДЕУТЕРИЈУМ (D), тешки изотоп водоника, атом. теж. 2,013; добио је засебно име стога што се знатно разликује од водоника по физ. и по неким хем. особинама (→ тешка вода).
ДЕУТЕРОНОМИЈУМ (грч.), 5.* књ. Мојсијева.
ДЕФАКТО → де.
ДЕФАНЗИВА (лат.-фрц.), вид борбе којој прибегава слабија страна, само привремено, да би сачекала повољнији момент, кад ће противударом извојевати одлучно решење; у том циљу она подешава свој рад према нападачу и при том се стално стара да очува пуну слободу акције, како би у даном тренутку могла нападачу нанети одлучан удар или избећи онај који њој намењен (супр. → офанзива).
ДЕФЕКАЦИЈА (лат.), избацивање измета (фекалних материја) из ректалног дела дебелог црева.
ДЕФЕКТ (лат.), недостатак, квар. Дефектан, непотпун, покварен. Дефективан, у грам.: непотпун; д. реч, која нема све облике (нпр. доба се не мења, човек нема множине од исте основе, гусле се мењају само у множини, глаголи велим и требати немају све облике).
DEFENSOR FIDEI (лат.: бранитељ вере), почасни назив, дао папа Хенриу VIII (енгл.) 1521. због његових заслуга за веру; стога се слова D. F.* налазе на енгл. новцима.
ДЕФЕРЕНТ (лат.) → епицикл.
ДЕФЕТИСТ (фрц.), који не верује у победу своје отаџбине (име настало за време свет. рата).
ДЕФИЛЕ (фрц.), пролаз трупа парадним маршем испред виших команданата или врховног команданта; поздрављају онога пред ким дефилују.
ДЕФИНИТИВАН (лат.), коначан, потпун.
ДЕФИНИЦИЈА (лат.), метод излагања научно стеченог сазнања; задатак јој да одреди место 1 појма у систему осталих научних појмова, што постиже помоћу најближег рода и специфичне одлике; најближи род је виши појам без 1 од оних ознака које се налазе у врстама његова обима, а специф. одлика је ознака појма којом се он разликује од осталих врста истог рода. Д. о нападачу, по пакту о ненападању од 4./7. 1933. између Рус.,* Мале антанте и Тур., сматра за н. онога ко објави рат или нападне и без објаве или уђе војском у др. државу, ко блокира обале др. државе, ко помаже оружане чете или не чини потребно да спречи њихове упаде у др. државу; никаква спољна радња, ни унутрашња околност у страној држави не може оправдати напад.
ДЕФИЦИТ (лат.), мањак у приходима, одн. вишак расхода над приходима у јавном газдинству (→ буџет).
ДЕФЛАЦИЈА (нлат.), 1) смањивање контингента новчаница или папирног новца у оптицају; сређивање новчаног система поремећеног инфлацијом или, којим др. узроком; изазива скакање вредности новца, а опадање цена екон. добара у промету. 2) → денудација коју врши ветар.
ДЕФЛЕГМАТОР (лат.-грч.), нарочити део дестилационог апарата (капица, торњић и сл.) који се ставља на пут пари при дестилацији пре уласка у хладњаке у којима ће се кондензовати, да би се на њима претходно кондензовале паре оних течности из смеше које имају вишу тачку кључања; тим се врши концентрисање (дефлегмација) извесног лакше испарљивог сачинитеља који треба да се издвоји у чистом стању (издвајање алкохола из смеше с много воде).
ДЕФЛОРАЦИЈА (лат.), прво полно општење жене губитком интегритета девичњака (химена); изузетно девичњак може остати читав (у случају широког отвора или нарочите еластичности); може бити прир. (милосна), с пристанком жене, или насилна, против њене воље и жеље (силовање).
ДЕФО Даниел (Defoe, 1660.-1731.), енгл. писац, стекао свет. славу романом Робинзон Крузо; у младости се бавио трг., па новинарским и књиж. радом; уређивао 2 листа, написао многе брошуре и објавио романе: Капетан Синглтон, Мол Фландерс, Пуковник Џек, Роксана.
[Illustration]
ДЕФОРМАЦИЈА (лат.), промена облика. Д. тела, код многих, особито примит., народа промена облика појединих делова тела ради »украшавања«; највише се деформише лубања, којој се, док је још хрскавичава, може унеколико да измени облик: затим: зуби, који се избијају или зашиљују, нос, уши и усне, које се буше ради уметања разних украса или се (уста и ушна реса) повећавају, отсецају се прсти на рукама, праве ожиљци по телу итд.; може имати и магиски значај: да спречи улазак болести у тело; постоји и код неких образованих народа: Кинескиње унаказују ноге; Европљан-*
File: 0327.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------
- ке буше уши ради ношења обоца, а местимично деформншу
и лубању; у д. т. спада и обрезивање полних органа, у обичају не само код Јевреја и мусл. већ и код многих др. племена у Афр, и Аустрал.
ДЕФРАУДАНТ (лат.), проневеритељ, варалица. Дефраудација, проневера.
ДЕФРЕГЕР Франц (1835 -1921.), нем. сликар, највише радио идиличне сцене из живота тиролских сељака и малограђана.
ДЕХИО Георг (1850.-1932.), нем. историчар ум.; гл. дело: Историја нем. уметности.
DЕСЕМ (лат.), десет. Децембар, 12. месец у год., просинац; код ст. Римљана био 10. (год. почињала 1./3.). Децемвири, 10 људи у Риму који, после пада рим. краљевине, написали зак. на 12 таблица (5. в. пре Хр.). Децениј, временски размак, рок од 10 г.
ДЕЦЕНТАН (лат.), пристојан; умерен, у границама.
ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА (лат.), одузимање извесних послова средином држ. власти и њихово додељивање локалним властима; уколико је јача, утолико су веће и локалне (обл., окр., оп.) самоуправе; може бити полит. и адм. Политичка, кад се деловима државе у извесној мери признају и законодавне функције (обл. скупштине с правом доношења извесних зак. итд.) што је случај у федералним (савезним) државама. У Југосл. унеколико остварена административна д. уређењем бановина.
ДЕЦИ- (лат.), у сложеницама: десети део, нпр. дециграм = 0,1 г.* Децибел → бел. Дециграм → грам. Децилитар → литар. Децима, строфа од 10 стихова, где састав стихова и распоред сликова могу бити разнолики. Децимала → бројни систем. Децималан, Који се односи на 10, или га има као основу. Д. вага, код које помоћу полуга удешено да тег од 1 кг држи равнотежу 10 пута већем терету; постоје и в. код којих је тег 100 и 1000 пута лакши од терета. Д. разломак → разломак. Дециметар, 10. део од → метра. Децимирати → десетковати.
ДЕЦИДИРАН (лат.), одређен, одлучан.
ДЕЦИДУА (лат.), набубрела (хипертрофична) слузокожа материце за време трудноће; после порођаја детета д. испада делом с овојцима, делом с лохијама (бабињим прањем); код ванматеричне трудноће, после угинућа плода, д. обично испада и често доводи до заблуде, јер се погрешно узима за побачај. D. menstrualis, у целини избачена слузокожа материце за време периоде, прачена*[** праћена] грчевима (dysmenorhea membranacea).
ДЕЦИЈЕ 1) Гај, рим. цар (249.-251.), пореклом из Паноније, прогањао хришћ.; погинуо у борби с Галима. 2) Мус, име 3 Римљанина који су жртвовали свој живот за добро отаџбине: Публије, жртвовао се у рату са Самнићанима (340. пре Хр.); његов син се жртвовао у рату против Гала (295. пре Хр.), а његов унук у рату с Пиром (275. пре Хр.).
ДЕЦИМ Лаберије (106.-43. пре Хр.), рим. витез и песник; песме се сачувале само у одломцима.
ДЕЧАК Мирко (• 1876.), новинар, 1 од осн. загребачких Новости; писао цртице и кратке драме.
ДЕЧАНИ, ман. Христа Пантократора у дну Метохије, код Пећи, задужбина краља Стевана Уроша III, који по њој и добио у народу назив Дечански; ман. црк., 1 од највећих и најлепших у нашој земљи, грађена (1327.-1335.) по пројекту фра-Вите из Котора, по угледу на западњачке катедрале оног времена: тробродна базилика с крстатим сводовима, ром. порталима, ром. и готским прозорима и с 1 кубетом; наизменични редови црвених, плавих и сивих плоча од мрамора, којима црк. споља обложена, дају грађевини живописну и топлу полихромију, чију декоративност појачава и обилата пластика на вратима и прозорима, изведена у ром. стилу; фреске рађене за време цара Душана (1348.); има их више него и у 1 нашој црк. (близу 1000); међу многобројним портретима истичу се добро очувани ликови цара Душана, царице Јелене и наследника Уроша, а од рел. композиција оне на којима, по угледу на минијатуристе из зап. Евр., сликар покушава да слика прир. и да стави фигуре у простор; у црк. се још налази 1 леп полијелеј (14.-15. в.), дар кнегиње Милице, и већи број икона од 14.-17. в. Дечански → Стеван Дечански. Д. Бистрица, д. притока Белог Дрима (Зетска Бан.); извире са пл. Копривнице, а протиче поред ман. Д.
[Illustration: ]
ДЕШАНЕЛ Пол (Dechanel, 1855.-1922.), фрц. политичар и државник; кратко време претседник рпб. (1920.).
ДЕШАРЖ (фрц.), једновремено отварање ватре из више врста ватрених оружја (оруђа).
ДЕШАТ, план. на јсл.-арб. граници, с. од Дебра; највиши врх Вел. Крчин (2 385 м).
ДЕШИФРОВАТИ (фрц.), прочитати што је написано шифром; протумачити нешто неразумљиво.
ДЕШКОВИЋ Бранислав (• 1885.), вајар; ум. јаког темперамента, с нарочитим смислом за изражавање покрета; најбољи као анималист; најпотпуније се изражава у бронзи.
ДЕШЛЕТ Жозеф (Dechelette, 1862.-1914.), фрц. археолог, писац вел. дела: Потсетник за келтску и гало-рим. археологију.
ДИ- (грч.), предметак у грч. и лат. сложеницама са значењем раз-, дво- (→ dis).
DУ, знак за хем. елемент диспрозијум.
ДИАЗО-ЈЕДИЊЕЊА, ароматична орг. једињења с комплексом N_{2},* типа C_{6}H_{5}N_{2}X* (X = радикал); добивају се дејством азотасте киселине на примарне ароматичне амине; имају вел. теориски и практичан значај; служе као полазне материје за тхн. добивање многих синтетичких боја; одликују се вел. реакционом моћи и показују занимљиве појаве изомерије.
ДИАМЕЛ Жорж (Duhamel, • 1884.), фрц. песник из групе унанимиста, романописац и есејист; написао низ романа које одликује оштри посматрачки дар, сажаљење према промашеним судбинама; гл. дело Живот мученика.
ДИБАРИ Марија Жана (1746.-1793.), милосница Луја XV; гијотинирана* за време фрц. револуције.
ДИБАРСКИ Јован, охридски архиеп. из 11. в.; последњи Сл. на охридској архиеп. столици за време виз. власти (1037.); истакао се као чувар полит. и црк. аутономије у б. царству Повардарских Сл. после његове пропасти.
ДИ БЕЛЕ Јоаким (Du Bellay, 1522.-1560.), фрц. песник, дубоко осећајан и снажан као сатиричар, 1 од осн. песничке групе Плејада; са Ронсаром најзначајнији песник тог правца; издао збирке ода и сонета, сатира и пасторала.
ДИБИЋ-ЗАБАЛКАНСКИ Иван (1785.-1831.), рус. ген.; учествовао у ратовима с Наполеоном и рус.-тур. рату 1829., у којем заузео Силистрију и Једрене и присилио Тур. на закључење једренског мира.
ДИ БОА-РЕЈМОН Емил (Du Bois-Reymond, 1815.-1896.), проф. флз. на берлинском унив.; 1 од осн. експерименталне флз.; познат по радовима из фзл. живаца и мишића; чувен са своје изреке: Ignoramus et ignorabimus (нити знамо нити ћемо сазнати), која се односи на суштину материје и силе, порекло кретања, слободу воље; сматра да никад не можемо сазнати како постају осећаји и претставе и да то питање заједно с ранијим чини непремостиве границе преко којих наш разум никада не може прећи.
ДИБРА, арб. назив за → Дебарско Поље.
ДИВ, митол. биће; шумски демон који обично живи по пећинама; вел. стаса и снаге, али глуп и лаковеран, тако да га лако могу преварити, што је чест мотив нар. прича. Веровања у д. веома стара. Д. постају у предању појединих народа и изумрли стан. односне земље: тако код Грка Киклопи, код нас Илими (Јелини) или Грци, Обри (Авари) и др. Дивовски раст → раст.
ДИВАН (перс.) 1) скупштина, веће; двор владара, вел. везира или покр. гувернера; дворана за седнице. 2) врста софе која служи и као постеља. 3) збирка песама перс. песника Хафиза, поређаних према крајњим словима рима; садржи око 600 ода; од њих најважније оне у којима песник опевао љубав и вино. Диванана, ограђен балкон, доксат.
ДИВАЦ Недељко (• 1883.), проф. биол. на Вишој пед. шк. у Београду, публ. и политичар; написао више расправа из своје струке: Тврдокрилци Ст. Србије и Македоније, Сперматогенеза у Naucoris cimicoides и Сперматогенеза у Dytisuos marginalis.
ДИВЕРГЕНЦИЈА (лат.), разилажење, удаљавање у
File: 0328.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------
супр. правцу (→ конвергенција). Д. вектора, извод спец. врсте мат. величине која карактерише промену запремине. Д., угао д. → лисни распоред.
ДИВЕРЈЕ Анри (Duveyrier, 1840.-1892.), фрц. географ, испитивач Сахаре и колонизатор Судана.
ДИВЕРТИКУЛУМ (лат.), кесасто проширење, урођено а ређе и задобивено, код шупљих органа или канала (нпр. једњака, мокраћне бешике итд.).
ДИВЕРТИСМАН (фрц.), лаки муз. комади: куплети, декламације, игре; разонода.
DIVIDE ET IMPERA (лат.: подели, па владај, тј. позавађај оне којима желиш да владаш), изрека која се приписује фрц. краљу Лују XI (1461.-1483.). D. ut regnes (лат.: подели да би владао), полит. начело Макијавелија; обичније: d. et impera.
ДИВИДЕНДА (лат.), део чисте добити код а. д., који се дели међу акционаре сразмерно по акцијама (на сваку акцију једнак део).
ДИВИ-ДИВИ (Caesalpinia coriaria, фам. Caesalpiniaceae), плод 1 махунаре из тропске Амер., који садржи танинске састојке и употребљава се за штављење.
ДИВИЗИЈА (лат.), здружена јединица од свих гл. родова војске. 1) сухоземна д.: 3-4 пука пеш., 2 пука арт. и 1-4 ескадрона коњице, а може се за 2 часа развити за борбу; 2) вплов.: 4-6 пукова у 2-3 бриг.; у миру има и противавионску одбрану; 3) морнаричка: 3-6 бродова истог типа под нарочитом командом; 4) коњичка: 3 бригаде по 2 пука по 4 ескадрона (свега 24 еск.); улога: извиђање и дејство против непр. коњице. Дивизион, тактичка јединица у арт., састоји се из 2-4 батерије; може бити у саставу пука или самосталан; одговара батаљону у пеш.
ДИВИЗИОНИЗАМ, начин сликања који увели фрц. импресионисти од 1863.: тонови, уместо да се мешају на палети, стављају се на платно често један до другог; да би се добио зелен тон метну се плаво и жуто: оптичко сједињење се, на извесној даљини, изведе у оку посматрачеву; на тај начин боје добивају необичну живост и свежину.
ДИВИЗМА (Verbascum, фам. Scrophulariaceae), биљка, преко 200 врста, у Евр., Аз. и Афр., већином у степским и стеновитим сухим план. пределима; мањи број живи по шумама. V. phlomoides, коровска биљка, веома распрострањена у Евр., жутих, тањирастих, крупних цветова у дугачкој цвасти; веома длакава. V. thapsiforme, сличан претходној, цвеће садржи етерског уља, шећера, гуме и слузи; у мед. се раније много употребљавао чај од цвећа код катара у душнику, ради лакшег искашљавања или споља за облоге као размекшавајуће средство; данас се ретко преписује.
ДИВИЗОР (лат.), делитељ, → рачунске радње.
ДИВИКО, хелветски вођ из 1. в. пре Хр.; потукао Касија и Пизона, али и њега потукао Цезар код Бибрахте.
DIVINA COMMEDIA → Божанствена комедија.
ДИВИНАЦИЈА (лат.), претсказивање будућности по сновима и појавама у прир. (→ гатање).
ДИВИТ (тур.), писаћи прибор, мастионица.
ДИВКОВИЋ Матија (1563.-1631.), 1. књиж. бос. фрањеваца на нар. језику, чију књиж. активност изазвао противреформаторски покрет; писао доста популарно и имао веома леп успех у народу; своја дела штампао »слови сарпскиеми«, тј. ћирилицом која у то доба била једино писмо у употреби по Б. и X.; објавио Наук карстиански, Сто чудеса девице Марије и Бесиде сварху еванђелија недјељнијех.
ДИВЉАЧ 1) дивље животиње, у ловачком речнику: животиње које се лове; дели се на длакаву (дивље сисаре, обрасле длаком) и пернату (птице); → ловна д. троши већином храну која за човека не претставља вредност, али и храну коју одузима од човека и стоке, а наноси и непосредну штету усевима, виноградима, воћњацима и младом шумском дрвећу; сопственици ловишта могу предузети мере да се смање штете од д.; превентивна су средства: исправан однос између броја д. и могућности исхране, повећање прир. исхране уношењем у шуму разног шибља и дрвећа, траве и биља које д. радо тражи, додавање вештачке хране, нарочито зими, ограђивање ловишта, нарочито према пољопр. културама; и сами сопственици земљишта могу смањити штете одбрамбеним мерама: плашењем високе д. ноћу, омотавањем воћака сламом, трњем и сл. Од свих врста меса д. најбогатија у пуринима, тешко сварљива; забрањена артритичарима; од дуго устајале (фазандиране) могу да наступе тровања. 2) ландовина, род морских риба које живе по већим дубинама: ража, голуб, мачка, пас (ћуков), волина, грдобина, склат, дрхтуља и др. Дивљачице, воћне младице, добивене из семена, изданка или прпорака; за калемљење. Дивљачна болест, → хеморагична септикемија, која се поред неких домаћих животиња јавља и код дивљачи, откуда и добила то име. Дивља гуска (фам. Anseridae), код нас 2 врсте: д. г. и г. глоговњача; заштићена дивљач, ловостаја 1./3.-15./6. Д. мачка (Felis catus, фам. Felidae), живи у густим шумама, где се дању склања у шупље дрвеће, напуштена скровишта лисица или јаме у стенама; ноћу хвата плен, мање сисавце и птице; може постати веома штетна за племениту дивљач; стога увршћена у зверад, коју свако може таманити на подручју свог имања (изузетно и ватреним оружјем); лов на њих се не приређује; обично ловац наилази на њу случајно приликом др. лова. Д. патка, пловка (Anatidae), живи по мочварним крајевима,
[Illustration]
у рогозу и трсци, а зими и по вел. слеђеним рекама; заштићена ловна дивљач с ловостајом 1./3.-15./6.; лове се на разне начине: вребањем с обале, возећи се чамцем по реци, увече на дочек, газећи по бари, итд.; лов мрежама код нас забрањен. Д. свиња (Sus scrofa), убраја се у ред папкара непреживара; задржава се у густим и влажним шумама с барама и каљугама; множи се брзо; кад се намножи, може бити веома штетна по пољопр. и шумарство; стога је наш Зак. о лову ставља у исти ред са зверињем, па их може сопственик на свом имању таманити, али ватреним оружјем само у крајевима који су проглашени за угрожене од д. с.; ако се у неком ловишту прекомерно умноже, општа управна власт може наредити хајку; наш нови зак. предвиђа и накнаду за штете од д. с.; лове их хајком, из заседе, вребањем на високом снегу итд.
[Illustration: ]
ДИВЉЕ МЕСО (→ гранулом), ране с набујалим (гранулацијама), болесним, инфицираним ткивом, тешко зарашћују; у народу: и неизлечиве ране изазване тбк., сифилисом и раком.
ДИВЉИ БРАК → конкубинат.
ДИВЉИ КРАСТАВАЦ (Ecballium elaterium, фам. Cucurbitaceae), коровска, дуговечна зељаста биљка која пузи; личи на к.; зрео плод при додиру код основе нагло се откида од петељке и на отвор који се тако створи снажно избацује семе заједно с течном, слузавом масом; расте око Велеса, сред. обл., на Кавказу, сев. Афр., на Азорским О. Д. проја, ђинђувак, птичја проја, дивљи мехур,
[Illustration]
(Lithospermum officinale, фам. Boraginaceae), једногод. маљава зељаста биљка, бела цвета, мрка ситна плода; честа по ливадама, крчевинама и шумарцима, висока око 20 см; садржи 1 црвену боју у корену, а у плоду калцијум-карбоната и силиката; раније се у мед. (данас веома ретко) употребљавао плод ове биљке код катара, песка и камена у мокраћним путевима, код поремећаја менструације и код пролива. Д. шимшир → шимширика.
ДИВЉИ ПОТОК → бујица.
ДИВНИЋ Петар (1525.- око 1600.), властелин из Шибеника; истакао се борбом с Турцима и као песник; позната му песма У похвалу града Шибеника.
ДИВОКОЗА (Rupicapra rupicapra, фам. Bovidae), копитар из реда шупљорожаца (Cavicorniae); не одбацује рогове, који су слични роговима антилопа; станује по високим врлетима евр. и кавкаских план., али се спушта и у шуме; необично плаха и опрезна дивљач; код нас је има у Алпима, Херц., уз Дрину око Фоче, по Тари и у граничним план. према Грч. и Арб.; по јачини рогова и телесном развоју наша спада међу најјаче у Евр.; ловишта у којим живи имају вел. вредност и постижу високу цену у крајевима са закупним системом ловног права; лове их на привлак, највише за време парења, обично у нов., када јарац има на леђима дуге длаке зване пераја, и хајком; по нашем Зак.
File: 0329.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------
о лову ловостаја за дивојарце траје 1./1.-31./7., а за дивокозе 16./12.-31./8.
ДИВУЉЕ, хидроавионска база јсл. ратне морн. код Трогира.
ДИВЧИ БАРЕ, на 37 км од Ваљева, на путу за Косјерић, преко 970 м надм. в.; климатско место обрасло четинарима; летовалиште за малокрвне и др.
ДИВША, Ђипша, ман. у Фрушкој Гори; црк. посвећена св. Николи; данашња храмовна зграда сазидана у 18. в., а тада рађен и иконостас.
ДИГАЗОН Жан-Батист-Анри (Dugazon, 1746.-1809.), фрц. глумац; његова жена Роза Лефевр (1755.-1821.), одлична певачица и глумица; тип улога које играла назван по њој дигазона и мајка-дигазона.
ДИГАЛЕН → дигиталис.
ДИГАСИЊСКИ Адолф (1839.-1902.), пољ. књиж., нарочито познат по приповеткама са села и из животињског света; најбоље дело: Благдани живота.
ДИГЕКЛЕН Бертран (Du Guesclin, око 1320.-1380.), фрц. војвода, борио се у стогод. рату с Енглезима и својим јунаштвом подигао углед фрц. краљу Шарлу V.
ДИГЕНИС Акритас, јунак виз. нар. песама које се односе на виз.-ар. ратове у 10. в.; има много сличности с Краљевићем Марком.
ДИГЕНО РАЗМНОЖАВАЊЕ → размножавање.
ДИГЕСТЕ, Пандекте, 1 од 4 зборника Јустинијанове кодификације рим. права, садржи изводе из најчувенијих правних дела.
ДИГЕСТИВНИ АПАРАТ, дигестија → варење.
ДИГИ Леон (Duguit, 1859.-1928.), фрц. правни писац, проф. унив. у Бордоу; следбеник Конта и Спенсера, творац н. теорија у јавном праву, којима се прочуо и истакао (теорија о држави, суверену итд.).
ДИГИТАЛИС, напрстак (Digitalis, фам. Scrophulariaceae), 18 врста разних биљака пустикара, од којих неке достижу и висину од 1 м; расту по Евр., С. Амер. и Аз.; најчешће: D. ambigua, крупна, жута цвета, налик на везалицу, и D. purpurea, која се и гаји као лековита; лист јој има слаб али карактеристичан мирис, а горак и одвратан укус; у њему се налазе лековити састојци гликозиди, који умирују срце, успоравају његове убрзане ударе и терају на мокрење; употребљава се за справљање разних препарата (дигален, дигипуратом итд.); код срчаних мана даје се само по упутству лекара.
ДИГНИТЕТ (лат.), достојанство; црк. служба, положај (код кат.).
ДИГРЕСИЈА (лат.), отступање. 1) угао који заклапају вертикала и меридијан 1 звезде блиске полу; употребљава се и у смислу → елонгације. 2) грешка противу добре композиције параграфа или ког већег састава; допуштена кад се то без ње не би разумело, иначе је треба избегавати.
ДИДАКТИКА (грч.), теорија образовања; део педагогике који говори о настави; прво била емпириска, данас експериментална; систематски обрађивана од Коменског; усавршили је нем. пед.; савр. педагогика не дели васпитање од образовања. Дидактичка поезија, поучна поезија; у њој излагање мора бити јасно, без икаквих тешкоћа за разумевање, и с мање динамике, да би се поука мирно и лако схватала.
ДИДАСКАЛ (грч.), уч. на прав. И; предавали богосл. науке и поучавали у шк.; неки срп. пећки патријарси држали их као уч. и проповеднике при својој катедралној црк. Дидаскалије, студије о драмској поезији и њеном извођењу код ст. Грка.
ДИДАХЕ (грч.), учење 12 апостола, ст. хришћ. спис.
ДИДИЈЕ 1) последњи ломбардиски краљ, таст Карла Вел., који га збацио с престола, 774. 2) Јулијан, рим. цар (193.), убијен од преторијанаца који га довели на престо за новац. 3) св. (око 540.-608.), еп., каменован по наређењу франачке краљице Брунхилде.
ДИДИМ, антички град у М. Аз., близу Милета; у њему био чувен Аполонов храм; околина му богата археолошким остацима.
ДИДИМ 1) грч. граматичар из Александрије, Цицеронов савременик (1. в. пре Хр.). 2) (311.-396.), грч. теолог, управник александриске шк., уч. св. Јероннма.
ДИДИЋИ → Дједићи.
ДИДО, група кавкаских (јафетитских) племена у зап. Дагестану (око 11 500), по језику сродних кавкаским Аварима (→ Анди-Дидо).
ДИДОНА, кћи тирског краља Бела; кад јој брат убио мужа Сихеја, побегла у сев. Афр., где осн. Картагину; заљубљена несрећно у Енеју извршила самоубиство.
ДИДРО Дени (Diderot, 1713.-1784.), фрц. писац, типични претставник века просвећености, прво под утицајем идеја Лока и Шевсбериа, затим деист и најзад материјалист; више од 20 год. издавао знамениту Енциклопедију, у сарадњи с Русоом, Мармонтелом, Даламбером и др.; израдио чланке о ум. и зан.; у том послу помогла га материјално рус. царица Катарина II; поред тога пнсао новеле, романе, поз. комаде, књиж. и ум. критике; идејно плодан и разноврстан, имао вел. утицај на савр. духовни живот; важнија дела: Начела моралне филозофије, Филозофске мисли итд.
[Illustration]
DIES (лат.), дан → рок (термин). D. ater, црни дан, дан несреће. D. dominica, дан господњи, недеља. D. interpellat pro homine (лат.: дан опомиње место човека): дужник је лично дужан да зна када доспева уговорени рок, а поверилац није дужан да га опомиње; отуда неизвршење обавезе о року претставља задоцњење, које протеком времена аутоматски наступа. D. irae, дан срџбе D. natalis, рођендан.
ДИЖОН (Dijon, град (91 000 ст.) у и. Фрц., у и. подножју Кот д'Ора, на Бургундском Каналу и важној жел. раскрсници; катедрала (13. в.), палата бургундских војвода (1366.), унив. (1723.), бот. врт; инд. боја. живот. намирница, метална; трг. и извоз бургундских вина.
ДИЗ Фридрих (1794.-1876.), осн. ром. филологије; гл. дела: Граматика ром. језика, Етимолошки речник ром. ј.
ДИЗАЛИЦЕ, справе углавном намењене дизању и спуштању терета (теретне), или људи (путничке). Моторне д. покрећу мотори (ел., парни, с унутрашњим сагоревањем) најчешће на тај начин што намотавају (при пењању) жичане конопце који вуку д.; брзина кретања око 1,5 м/с; веће брзине (у САД до 6 м/с) допуштене само уз нарочиту дозволу власти; путничке морају бити осигуране противу наглог падања у случају да конопац пукне. Д. топлотне → компресори.
ДИЗАЊЕ ТЕРЕТА, грана тешке атлетике, 1 од најст. тел. вежбања; такмичара према тежини тела има 6 категорија.
ДИЗГИН (тур.), део запрежног или јахаћег прибора од коже или ужади; служи за управљање животињама код вожње или јахања,
ДИЗЕЛОВ МОТОР, одликује се непосредним убацивањем горива испред клипа, у којем претходним сабијањем ваздух толико загрејан да се гориво само пали; гориво се убацује помоћу веома сабијеног ваздуха (компресором) или помоћу опруга из преткомора (без компресора; → мотори); добио име по нем. конструктору Рудолфу Д. (Diesel, 1858.- 1913.).
[Illustration]
ДИЗЕНТЕРИЈА ( грч. ). срдобоља. Д. клична или бациларна може бити веома тешка и опасна; инкубација 3-7 дана, почетак обично постепен, може бити и нагао, малаксалост, незнатно повећање температуре, крчање у трбуху, учестане столице (10-20 и више за 24 сата) упочетку житке, безболне, доцније само слуз, крв, у малој количини као испљувак, без фекалија, болови пре столице (напони) и после столице на чмару (тенезми); често нагон на столицу без резултата, услед многобројних столица и вел. губитка течности доводи до изнемоглости и вел. жеђи; обично траје око 2 недеље; опорављање дуго; може узети хронични облик; компликације разне, али не честе; проузроковачи (бацили: шига-крузе, флекснер, стронг, хис и др.) налазе се у цревима оболелих, луче отрове који штете све органе и праве површне гризлице нарочито у дебелом цреву; из црева долазе изметом у околину оболелог, одакле се обично водом разносе; поуздано лечење антидизентеричним серумом, дијетом, средствима за чишћење, за дезинфекцију црева, за умирење болова према случају, предохрана: дезинфиковање измета, чување од некувана поврћа и свега што може бити загађено изметом, као вода (речна, бунарека, отворених извора). Д. амебна (dysenteria entamoeba), заразно обољење сасвим слично кличној; обољење топлих предела, ј. и приморских крајева наше земље; проузроковач амеба хистолитика; обично има хроничан облик; честе компликације на јетри; лечење дуго, јер поузданог лека нема; с вел. успехом употребљавају се: еметин, салварсан (убризгавањем), јатрен (јодни препарат) клизме или пилуле и др. (на сл. амебе, изазивачи д.).
ДИЗИЈА (тур.), низ.