Sveznanje D3

SVEZNANjE

Delfino—Dizija

DELFINO, čuvena ven. porodica iz koje bio dužd Petar (1356.-1361.).

DELFT, grad u j. Hol. (30 000 st.). Delftski fajans, proizvod hol. radionica u gradu D.: vaze. posuđe itd., plave boje na beloj glazuri; izrađuje se od kraja 16. v., a najviše i najbolje u 17. i 18. v.

DELHI, Deli 1) prov. (1 536 km², 488 000 st.) u sz. delu Brit. Indije. 2) gl. mesto (304 000 st.) prov. D., a i cele Brit. Indije, sedište guvernera (vice-kralja) i njegovog saveta, važno trg. i ind. mesto pamuk, mlinarstvo); univ. i zvezdara; izvan njega »vel. džamija«, koja se ubraja u najveće na svetu.

DELjENIK, deljenje → računske radnje.

DEMAVEND, najviši vrh (5 670 m) na pl. Elbursu (j. od Kaspiskog J.) u Az. ;

DEMAGOG (grč.), političar koji laska narodu i daje preterana obećanja. Demagogija (grč.: zavođenje naroda), laskanje prostom narodu i davanje neostvarivih obećanja.

DEMAD, atinski besednik iz 4. v. pre Hr., protivnik Demostenov; potkupljen od Filipa Makedonskog; ubijen po naredbi Antipatra 318. pre Hr.

DEMANTI (frc.), izjava kojom se poriče tačnost 1 tvrđenja.

DEMARAT 1) spartanski kralj (510.-491. pre Hr.): zbačen od Kleomena i prognan, otišao u Pers. i učestvovao u Kserksovu pohodu na Grč. 2) Korinćanin, naseljen u It. u 8. v. pre Hr.; otac Arunsa i Tarkvinija St.

DEMARKACIJA (frc.), ograničavanje. Demarkaciona linija, koja se prema nekom sporazumu ili ugovoru ne sme preći.

DE MARTON Emanuel (• 1873.). frc. geograf, prof. na Sorboni, bavi se poglavito geomorfologijom; pored mnogih rasprava dao i udžbenik iz fiz. geogr.

DEMARŠ (frc.), korak; obično u diplomatiji usmene ili pismene opomene ili zahtevi pretstavnika 1 države drugoj.

DEMASKIRATI (frc.), otkriti, razgolititi.

DEMEL Rihard (Demhel, 1863.-1920.), nem. liričar, simvolist, socijalan i erotičan; Sabrana dela.

DEMENCIJA (lat.), gubitak intelektualnih sposobnosti.

DEMETER, Dimitrije. Makedonski: 1) D. I. Poliorket, kralj (295.-287. pre Hr.), Antigonov sin; učestvovao u bitkama posle smrti Aleksandra Vel.; dobio ime P. (opsađivač) zbog opsadnih sprava koje upotrebljavao pri opsadi gradova; zauzeo mnogo gradova. ali zarobljen od Seleuka umro u zatvoru. 2) D. II*, kralj (241.-231. pre Hr.). Siriski: 1) D. I Soter, kralj (162.-150. pre Hr.), potukao Makabeje. 2) D. II* Nikotar, kralj (146.-125. pre Hr.), otuđio se od svojih podanika, koji se pobunili i prognali ga. 3) D. III Eukeros, kralj (94.-88. pre Hr.), zbacio ga brat Filip.

DEMETER 1) Dimitrije d-r (1811.-1872.), knjiž., poreklom Cincarin, koji se potpuno nacionalizovao; kao đak drugovao u Gracu s Gajem i dr. nac. omladincima; uređivao od 1850.-1862., s prekidima, službene Nar. novine; ima velike zasluge za hrv. poz., kojem se sav posvetio; preradio ili napisao nekoliko dramskih dela: Ljubav i dužnost, Krvna osveta, Ljubav i zloba, Porin; najviše mu cenjena tragedija Teuta iz et. ilirske ist., koja pretstavlja 1. hrv. um. dramu visokih ambicija; ispevao i epsku pesmu Grobničko polje; kasnije osporavan u izvesnom pravcu i s nešto razloga, ali njegove zasluge za stvaranje hrv. poz. kulture ipak trajne i značajne. 2) iz Falerona, atinski državnik i filozof iz 4. v. pre Hr.; upravljao Atinom 10 god. u ime maked. kralja Kasandre; prognan od Demetrija Poliorksta pobegao u Eg., gde se bavio knjiž. 3) Hvarski, vojvoda ilirske kraljice Teute i komandant Krfa (3. v. pre Hr.); u sukobu Teutinom s Rimom prišao njenim nepr. i posle njena poraza dobio na upravu najveći deo njene države: ustao protiv Rima u 2. punskom ratu, ali bio potučen i primoran da beži iz države; poginuo pri napadu na Mesinu, koju opseo za račun maked. kralja Filipa.

[Illustration]

DEMETRA, grč. boginja zemljr.; pretstavljana obično kako drži snop žita ili rog izobilja.

DEMETROVIĆ Juraj (• 1885.), publicist i političar; uticao na srp. soc. stranku da prihvati jgsl. ideologiju još pre svet. rata; početkom rata kao protivnik progona Srba prognan iz Zagreba na 10 god. i zatvoren; po ujedinjenju: pokr. namesnik u Zagrebu (1921.-1922.), nar. posl., i min.

DEMETROVIĆ-KVEDER Zofka → Kveder Zofka.

DEMEŠKINjA → dimiskija.

DEMIDOV Aurora, kneginja → Karađorđevići.

DEMIJAN Johan Andreas (1770.-1845.), nem. statističar geograf i voj. pisac; od njegovih dela za nas imaju važnost: Statistika austr. carevine, Geogr. slika kraljevina Mađ., Slav., Hrv. i nel. kneževine Transilvanije.

DEMIJURG, dimijurg (grč.) 1) kod st. Grka zanatlija; viši činovnik. 2) stvoritelj sveta (kod Platona); tvorac mater. sveta (kod gnostičara).

DEMIMOND (frc.) → polusvet.

DEMINUTIV (lat.), reč s naročitim završetkom koji pokazuje umanjenost (npr. žena, ženica).

DEMIR (tur.), gvožđe. D. Kapija, živopisna klisura Vardara, između obl. Tikveša i Bojmije; na ulazima u k. ostaci st. tvrđava; u srp. sr. v. zvala se Prosek. D. Hisar → Železnik.

[Illustration]

DEMISIJA (lat.), ostavka.

DEML Jakub († 1878.), čsl. pesnik i prozni pisac; dela: Prve svetlosti, Grad smrti. Igra smrti i dr.

DEMOBILIZACIJA (lat.-frc.), prelaz voj. iz mobilnog i ratnog stanja u mirnodopsko (supr. mobilizacija).

DEMOGRAFIJA, demologija (grč.), nauka o stanovništvu, koja na osnovi stat. podataka proučava stanje, strukturu i kretanje stan.

DEMODOK, pevač koji, po Omiru, opevao na dvoru fejačkog kralja Odisejeve podvige i to u njegovu prisustvu.

DEMODULACIJA → modulacija.

DEMOKRAT (grč.), pristalica demokratije; čovek naklonjen narodu (supr. aristokrat). Demokratija (grč.: vladavina naroda), društveno uređenje gde drž. vlast pripada po ustavu celini ravnopravnih građana (narodu); može biti neposredna, kada građani na svojim skupovima izglasavaju zak. i donose razne odluke, ili posredna (reprezentativna), kada narod preko svojih izabranika rešava drž. stvari; u njoj važi princip većine, dok u dr. oblicima vladavine važi princip autoriteta. Demokratska shranka u Jugosl. osn. 1919.; postala iz d. zajednice, koju 1919. osn. d. državotvorna, samostalno-radikalna, narodna i napredna s.; program usvojen na kongresu u Beogradu 1921.; na izborima za konstituantu imala 92 poslanika, na izborima 1923. 52; 1925. 37; 1927. 61; na izborima 1931. nije učestvovala, a na izbore 5./5. 1935. izišla zajedno sa seljačko-d. koalicijom i zemljr. strankom; od 1919.-1929. bila često na vlasti. D. s. u Ugarskoj, postala izdvajanjem nekolicine Srba intelektualaca iz liberalne stranke u Ug. i izdavanjem programa (juna 1908. u Bečeju); stupila u vezu s mađ. strankama, koje* tražile opšte pravo glasa; u borbi za ekon. poboljšanje naroda oslanjala se na d. elemente u Mađ. D. državotvorna s., osn. u Sarajevu 1919.; člaaovi bili Srbi izvan Kralj. Srbije, Hrvati iz s.-h. koalicije i dsmokrati iz Slov.

DEMOKRIT (460.-370. pre Hr.), grč. filozof i prirodnjak, osn. materijalističkog atomizma, tj. flz.

File: 0321.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

po kojoj osnov sveta čini materija, sastavljena iz nedeljivih delova, atoma; smatrao da flz. ima zadatak da zimisli ono što stvarno postoji tako da njim objasni sve pojave u svetu i da se sve bivanje u svetu svodi na uzajamno potiskivanje atoma po meh. nužnosti; zamišljao atome kao neprolazne, proste i nedeljive delove tela koji se međusobno razlikuju samo po obliku, veličini i položaju; smatrao za prave osobine stvari: oblik, veličinu, težinu, tvrdinu i neprobojnost, a boje, zvuk, miris i ukus samo za subjektivne čulne osećaje; po njegovu mišljenju duša sastavljena od najfinijih, glatkih, okruglih vatrenih atoma.

DEMOLIRATI (frc.), srušiti, uništiti.

DEMOLOGIJA → demografija.

DEMON, demoni (grč.) 1) dobri ili zli duhovi koji po verovanju st. Grka posredovali između bogova i ljudi. 2) đavo. Demonizam, verovanje u nevidljiva bića natčovečanske moći, duhove koji mogu biti dobri ili zli; postao od animizma i pretstavlja njegov najviši oblik. Demonologija, u sr. v. nauka o zlim duhovima i njihovim odnosima prema ljudima; sastojala se iz grubog sujeverja i predrasuda.

DEMONAKS, rim. moralist iz 2. v., savr. Marka Aurelija.

DEMONSTRACIJA (lat.) 1) izvođenje naučnog eksperimenta pred gledaocima. 2) ulično ispoljavanje nezadovoljstva u masi. 3) prividan napad u ratu, da se otstrani pažnja neprijatelja od gl. mesta napada. Demonstrativan, pokazan. D. zamenice → zamenice. Demonstrirati, izvoditi demonstraciju.

DEMORALIZACIJA (nlat.), kvarenje, moralno izopačavanje; pad discipline. Demoralisati, demoralizovati, pokvariti moral; izazvati opadanje discipline.

DEMOSTEN 1) najčuveniji grč. besednik (384.-322. pre Hr.), ostao rano siroče, a tutori mu upropastili imanje; u mladosti teško govorio, ali neumornim trudom uklonio sve teškoće; istakao se kao protivnik Filipa Makedonskog, protiv kog se borio i svojim govorima (Filipike) i oružjem kod Heroneje; pošto borbu produžio i posle smrti Filipa i Aleksandra, Makedonci ga osudili na smrt, zbog čega morao da beži na o. Kalauriju, gde se otrovao. 2) atinski vojvoda iz 5. v. pre Hr.; istakao se u peloponeskom ratu, ali zajedno s Nikijom potučen i pogubljen kod Sirakuze, na Siciliji, 413. pre Hr.

[Illustration]

DEMOTSKA AZBUKA, razvila se u 7. v. pre Hr. iz st. eg. (→ jeroglif); ustvari skraćenje i uprošćenje jeroglifa; većina d. tekstova sadrži tadanji nar. jezik; u tom smislu d. označuje pretposlednji stepen eg. jezika.

DEMPING → damping.

DEMULEN Kamil (Desmoulins, 1760.-1794.), frc. adv. i novinar; 1 od najoduševljenijih revolucionara; na vest da je Luj XVI otpustio Nekera (11./6. 1789.), D. pozvao na oružje narod, okupljen u vrtovima Pale-Roajala u Parizu, a 3 dana kasnije upravljao napadom i osvajanjem Bastilje; kao član Konventa prišao Dantonu i tražio da se ublaži teror, ali zajedno s njim osuđen od Robespjerovih prijatelja i gijotiniran.

DENAR (lat.), novac kod st. Rimljana, pravljen od 296. pre Hr. do kraja 3. v. po Hr.; srebrni vredeo 10 asa, a zlatan 10 srebrnih d.; u 13. i 14. v. hrv. banovi kovali u ime ug. kralja banske d. (denari banalis) ili tzv. slavonske banovce (→ dinar).

DENATURALIZIRATI (lat.), oduzeti državljanstvo strancu koji ga bio otekao.

DENATURISATI (frc.), promeniti osobine neke materije pomoću naročitih dodataka neprijatna mirisa i ukusa da se ona ne bi mogla upotrebiti za jelo i piće (npr. alkohol za gorivo, kuhinjsku so za thn. upotrebu i stočnu ishranu); obično se denaturišu materije koje podležu plaćanju različitih taksa, kada su u čistom nedenaturisanom stanju.

DENVER, gl. mesto (200 000 st.) države Kolorada (SAD) u podnožju Stenovitih Pl., tržište za stoku i rude, tkst ind.

DENGA, kratkotrajno oboljenje toplih, umereno toplih, prim. predela; inkubacija 1-5 dana; početak nagao, drhtavica, jaka glavobolja, visoka tmpt., bolovi zglobova, mišića, koji često onemogućuju kretanje, lice podadulo, oči crvene, vel. iznemoglost malaksalost, 1-3 dana raznolika ospa (kao kod šarlaha, malih boginja itd.); završava se smrću samo za vreme većih epidemija; komplikacije razne; prouzrokovač nepoznat, nalazi se u krvi, a prenosi ga s obolelih na zdrave ubodom komarac Stegomya fasciata; lečenje simptomatično; predohrana: zaštita od uboda komaraca, uništavanje ove vrste (legla im po unutrašnjosti kuća, brodova).

DENGI, denga, deneška (po tatarskom, rus: novac uopšte), ranije u Rus. naročit metalan novac, kovan od bakra, docnije od bronze; 200 d. činilo 1 zl. rublju.

DENDI (engl.), kicoš, pomodar.

DENDLIKER Karl (Daendliker, 1849.-1910.), švajc. istorik, pisac vel. Švajcarske ist. u 12 sv. i male Ist. švajc. naroda.

DENDRO- (od grč. dendron: drvo), u složenicama Dendrologija, nauka o drveću, deo botanike; bavi se morfologijom i sistematikom drveća. Dendrometrija, nauka koja utvrđuje količinu drvne mase, prirasta i starosti pojedinog drveća i čitavih šumskih sastojina.

DENE → Atapaski.

DENEB (ar.: labud), najsjajnija zvezda u sazvežđu Labuda, 2. prividne veličine. Denebola, zvezda u sazvežđu Lava, 2. prividne veličine.

DENI 1) Ernest (Denis, 1849.-1921.), frc. istorik, slovenofil; učinio mnogo za Srbe i Jsl. svojim knj.: Vel. Srbija i Od Vardara do Soče. 2) Moris (• 1870.), frc. slikar, radi rel. kompozicije u dekorativnom stilu.

DENIJE (frc. od lat.: denar), st. franački novac, 12. deo sua.

DENIKOTINIZACIJA (frc.), oslobođavanje duvana od nikotina; postiže se produženim vrenjem i parenjem u pregrejanoj pari; upotrebom cigarnika i stavljanjem vate u njegovu šupljinu smanjuje se količina udisanog nikotina; još bolje kad se vata napraši taninom ili galnom kiselinom.

DENIS 1) sv., galski apostol i 1. pariski ep. iz 1. ili 3. v.; umro mučeničkom smrću. 2) port. kralj (1272.-1325.), pravičan i liberalan vladar, nazvan otac otadžbine.

DENITRIFIKACIJA (nlat.), bakteriol. proces redukcije nitrata. do slobodnog azota, što može da bude uzrok gubitka nitrata iz zemljišta; vrši se pod anaerobnim uslovima i u prisustvu zgodnog izvora energije (obično ugljenih hidrata, npr. sveže đubrivo); mnogo je češći slučaj privremenog gubitka nitrata u zemljištu zbog njihova pretvaranja u belančevinu tela bakterija, gljiva i alga (tzv. imobilizacija belančevina).

DENKERK (Dunkerque), grad (33 000 st.), trg za vunu i žito i pristanište u Frc., na obali Sev. M., blizu belg. granice.

DENSTEPL Džon (Dunstaple, 1390.-1453.), engl. kompozitor, pretstavnik slobodnog višeglasnog stava, koji se u Engl. javio pre hol. škole; komponovao: himne, antifone, motete.

DENT Eduard J. (• 1876.), engl. muz. pisac, prof. univ. u Kembridžu; 1 od osnivača internac. udruženja sa savr. muz.; gl. dela: Skarlati, život i dela, Italijanske kamerne kantate, Osnivanje engl. opere.

DENTIN (lat.), zubna kost, gl. građa iz koje se sastoji zub; na krunici prevučen gleđu, na korenu zubnim cementom; sastoji se u osnovi od org. tkiva u kojem naslagane krečne soli (60%). Dentist, u nekim državama zubni lekar, koji svršio na univ. samo zubno lekarstvo, a ne i celokupnu med. (u Frc. chirurgien dentiste, u Nem. Zahnarzt); u Jugosl. ih ima malo; prema našim zak. specijalist za zubnu med. mora biti d-r celokupne med., s jednogod. stažom na raznim odeljenjima javnih bolnica, dvogod. specijalizacijom na zubnoj klinici i položenim ispitom za specijalistu. Denticija, nicanje zuba.

DENUDACIJA (lat.: ogolićavanje), odnošenje rastresitog materijala sa zemljine površine i ogolićavanje stenovite podloge pod uticajem tekuće vode (spiranje), leda, vetra (→ deflacija).

DENUNCIJACIJA (lat.) 1) saopštenje dužniku da je poverilac ovoju tražbinu ustupio drugom i da se otad može osloboditi tražbine jedino ako cesionaru plati ono što cedentu duguje. 2) u građ. sud. postupku sudska naredba tuženiku da na sud dođe i odgovori na tužbu. 3) dostava polic. ili sudskoj vlasti da je neko izvršio kažnjivo delo,

DENjAK (tur.) → bala.

DENjIKIN Anton I. (• 1872.), rus. gen., kome Kerenski poverio komandu nad jz. voj.; odupro se boljševicima zajedno s Kolčakom, ali bio potučen i nagnan da ide iz zemlje.

DEO GRATIAS! (lat.: bogu hvala!), završetak molitava u kat. crk.

DEOBA, podela, raspodela. D. zadruge, može se izvršiti u svako doba na zahtev svakog zadrugara;

File: 0322.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

ukoliko se pri njoj zadrugari ne slože, sudi izabrani sud, koji se sastavlja posredstvom sreskog načelnika; najpre se deli starina (baština), tj. ono što su zadrugari uneli ili nasledili u zadruzi; tu dobiva svaki svoje; posle se deli što je stečeno u toku trajanja zadruge, prinovak, i to na ravne dedove po glavama na sve m. zadrugare starije od 15 god.; po toj srazmeri se deli i pasiva; inače važe opšta pravila o d. nasledstva. D. zgrada, u pravu pretstavlja podelu svojine; može biti idealna (alikvotni idealni delovi -- 1/2,* 1/3 prava na nepokretnost) i realna (svakom određen deo zgrade); realna d. može biti horizontalna (po spratovima), vert. (po krilima) i kombinovana (po krilima ili po stanovima na spratu); ovakva d.z.* smatra se veoma korisnom za rešenje stanbenog* pitanja; u Jugosl. zabranjena po Zak. o zemljišnim knjigama. D. nasleđa biva ako na 1 zaostavštini ima više → naslednika; nije obavezna, već zavisi od volje sunaslednika; ako su svi naslednici poslovno potpuno sposobni, mogu se podeliti sporazumno, pre izabranog ili redovnog suda; ako se ne podele, a d. traže, sud će zakazati ročište za d.: pri njoj se najpre izdvajaju tuđe stvari, naročito udovičin miraz i darovi; zatim se posebno dele pokretno i nepokretno imanje, tako da svakom pripadne odgovarajući deo; ako je stvar nedeljiva, ona se procenjuje, pa 1 sunaslednik otkupljuje i isplaćuje druge; ako to ne uspe, stvar se izlaže javnoj prodaji, pa se cena deli, ali se pre d. procenjuju dugovi, pa se iz zaostavštine isplaćuju ili dele na naslednike srazmerno podeljenoj aktivi; pri d. se ne uzimaju u obzir pokloni, koje je dekujus-roditelj učinio za života svome detetu radi obezbeđenja životne egzistencije (otvaranje trg., radionice, miraz i svadbarina), osim ako to roditelji naročito narede u testamentu; to važi i za troškove izdržavanja, odevanja, vaspitanja, koji su za 1 dete učinjeni na štetu dr. dece; bilo da se d. vrši van suda ili pred njim, o njoj se mora sastaviti → deobna isprava; ako među sunaslednicima ima i nesposobnih, onda d. mora da se vrši kod sreskog suda. D. rada, podela rada, 1 od najstarijih ustanova ljudskog roda; i kod plemena na najnižem stupnju kult. razvitka postoji stroga d.r.* između muškaraca i žena: dok se muškarci bave lovom i nabavljanjem animalne hrane, a uz to imaju i dužnost da brane zajednicu od spoljašnjih neprijatelja, ženama pripada nabavljanje biljne hrane spremanje jela i sl. Kod naroda sa višom kult. d.r.* dobiva i dr. oblike, osim d. po polovima, koja gubi od svoje oštrine. Kod kult. naroda nailazimo najpre d.r.* na razne grane proizvodnje (poljopr. sa stočarstvom i živinarstvom, lovom, ribolovom šumarstvom i rudarstvom; zanati i ind.; saobr. ustanove; trg.; slobodne profesije i činovništvo); zatim specijaliziranje u okviru pojedinih grana r. (danas ima npr. preko 100 raznih vrsti zan., a još više kod ind.). Najzad u pojedinim radionicama pojedine izrađevine prolaze kroz više ruku, mašina, pa čak i radionica, dok ne budu završene. D.r.* podiže produktivnost i usavršava proizvodnju. Samo tim putem bilo mogućno ovoliko umnožavanje proizvodnje (nar. dohotka) kult. naroda, što opet omogućilo ovoliko množenje ljudstva po celoj Zemlji i podizanje kult. naroda na današnju visinu. D. šuma → šumsko gazdinstvo. Deobna isprava, sastavlja se kod sreskog suda o deobi nasleđa; naslednici je mogu sačiniti i pred javnim beležnikom, pa čak i sami; ako je sačinjena van suda, sud je overava tek pošto se uveri da na nju pristaju svi naslednici. D. nacrt, d. plan, po vanparn. postupku isprava u kojoj se tačno naznačuje kako se deoba sprovodi ako zaostavština ima dugova i ako se prava d. i realisanje potraživanja zaostavštine ne mogu odjednom izvršiti. D. popis, sudska radnja koju po vanparn. postupku vrši sreski sud da bi mogao pristupiti podeli zaostavštine; njemu se pristupa ako među naslednicima ima nesvojevlasnih lica, ako to traži 1 naslednik ili poverioci pokojnika ili naslednika; ima za cilj da se utvrdi aktiva i pasiva, kako bi se ona sva uzela u obzir prilikom deobe!

DEONICA, akcija, 1 od jednakih delova iz kojih se sastoji osn. glavnica ili kapital akc. društva i bez čijeg ulaganja niko ne može postati njegovim članom. 2) skup prava koji svaki od tih delova daje svom ulagaču. 3) isprava o tim pravima; u ovom smislu razlikuju se: d. na ime i d. na donosioca; proste i privilegovane d.; poslednje svom vlasniku daju neko osobito pravo ili povlasticu, npr. pravo na stalnu ili na veću dividendu, prvenstveno pravo pri deobi imovine društva po njegovom prestanku, veće pravo glasa i sl. Deoničar, sopstvenik deonica, član društva na akcije, akcionar, odgovara za društvo samo do visine d. Deoničarsko društvo → akcionarsko društvo.

DEONTOLOGIJA (grč.), uputstva o moralnim dužnostima lekara prema bolesnicima, lekarima i građanima u društvu (lek. etika).

DEPARTMAN, frc. naziv za adm. jedinicu; odgovara okrugu.

DEPENDENCIJA (lat.), zavisnoet; može da potiče od uzročne, zak., statističke, asocijacione itd. veze pojava; otuda razlikujemo: uzročnu, zak., stat. i asocijacionu vezu pojava.

DEPERSONALIZACIJA (lat.), poremećaji svesti našeg ja, gubitak svesti sopstvene delatnosti, osećaj automatizma pri sopstvenom voljnom ispoljavavanju, gubitak normalnih osećaja koji se odnose na sopstveno telo, osećanje nerealnosti sopstvenih utisaka.

DEPING Žorž (Depping, 1784.-1853.), frc. filolog i istoričar; pisao o Dubrovniku i našoj nar. poeziji.

DEPLAZMOLIZA → plazmoliza.

DEPLASMAN (frc.) 1) premeštaj. 2) težina vode koju u metričkim tonama istisne brod svojom zapreminom. Deplasiran, neumesan.

DEPO (frc.), prvobitno: ostava; stovarište, skladište robe; sklonište vagona, tramvaja; logor voj. obveznika u pozadini; kod banaka primanje d. znači primanje novca (na čuvanje, štednju, po čekovnom računu radi vršenja virmanskih prenosa i isplata u gotovu, itd.; danas poglavito na iskorišećenje, radi postignuća dobiti iz koje će se plaćati kamata na uloge). Zakonski d. knjiž. dela, obaveza izdavača da određeni broj primeraka preda nadzornoj vlasti po Zak. o štampi; kod nas se vrši kod drž. tužioca, predajući primerke za njega i gl. javne biblt., u priv. pravu važan, jer se njim stiče autorsko pravo na umnoženo izdanje.

DEPOZIT (lat.), novčana ostava kod suda ili u banci; ostava raznih predmeta na čuvanje kod priv. lica ili naročitih ustanova; ugovor o ostavi zaključuje se predajom stvari na čuvanje; ako je besplatan, čuvar odgovara za stvari kao za čuvanje svojih stvari; ako je plaćen, onda kao dobar domaćin, tj. kako se najbolje može čuvati; odgovara i ako iskorišćava stvar bez dozvole ili je na vreme ne vrati; ostavljač odgovara za troškove čuvanja, naknadu štete koju stvar proizvela i vrednost čuvarevih stvari koje on žrtvovao ili izgubio da bi sačuvao ostavljenu stvar; ako čuvar zloupotrebi ostavljenju stvar, vrši krivično delo (utaju). Depozitar (čuvar), lice koje prima predmete u ostavu. Depozitni posao, čuvanje i upravljanje deponovanim tuđim novcem, efektima i dr. vrednostima → depozitima. D. banke, koje vrše te poslove. Deponent, lice koje ostavilo (deponovalo) hartije od vrednosti ili što dr. kod banke. Deponovati, položiti u depo; sopstvenik ne otuđuje stvar već je daje u državinu dr. licu u određenom cilju (d. kaucija. akcija).

DEPOLITIZACIJA (frc,), otstranjivanje* izvesne struke, grupe ljudi od politike, npr. d. činovništva, otstranjivanje činovnika od politike.

DEPOR (frc.), višak cene koji se daje stoga što je viši kurs dnevnog nego ročnog posla (→ repor).

DEPORTACIJA (lat.), ustanova rim. prava po kojoj rim. građanin mogao da bude osuđen za teška krivična dela progonstvom u koloniju ili rudnik; kazna zadržana i danas u nekim državama s kolonijama.

DEPOSESIJA (nlat.), oduzimanje državine; može biti nasilna i protivpravna ili pravna; pravna ako sopstvenik opomene držaoca da je stvar njegova; od tog trenutka držalac prestaje biti savesni držalac, pa stvar ne može više za sebe držati.

DEPRESIJA (nlat.), sniženje, padanje, slabljenje. 1) u neur.: utučenost, žalosno raspoloženje, često u vezi sa strahom i dr. pojavama (→ melanholija, neuroza straha). 2) u oftalmologiji: pomeranje katarakte u donji deo staklastog tela, pomoću naročite igle, da bi se omogućio vid kroz pupilu, 3) kod frakture lubanje, gde su odlomljeni delovi kosti utisnuti prema mozgu. 4) u geogr.: utoleglica, udubljenje u reljefu Zemljine površine, 5)* meteor. d., predeo niskog vazdušnog pritiska, na kojem obično vlada ružno vreme; pritisak najniži u središtu (minimum); vetrovi struje oko središta naginjući prema minimumu; u središnom delu topliji vazduh uzdi-*

[Illustration]

File: 0323.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

že se, hladi i stvara oblake i vodene taloge; pri

tom oblaci raspoređeni dosta pravilno (→ oblačni sistem); d. se obično kreću od 3 prema I; zovu se i cikloni. (Na sl.: šema kretanja vazduha oko centra.). 6) moralna d., utučenost. 7) privr. d., pogoršanje poslovnih prilika, poslovanja uopšte; ako pogoršanje ide i dalje i nastupi zastoj u poslovima, d. se pretvara u -> krizu. 8) d. horizonta → horizont. Deprimirati, ubiti duh, izazvati utučenost ražalostiti, obeshrabriti.

DEPUTAT (lat.) 1) izaslanik, nar. posl. 2) nagrada ili nadnica u stvarima umesto u novcu. Deputacija, grupa izabranih izaslanika kod vladara ili min.

DERANŽIRATI (frc.), poremetiti, pobrkati, uznemirivati, smetati.

DERANI, grupa studenata oksfordskog univ., osn. u 18. v.; živeli po ustanovljenim načelima i išli od mesta do mesta da drže narodu propovedi; uspeli da izvedu moralni preporod engl. naroda.

DERANSKO JEZERO, malo periodsko j. (5 km^{2}*) si. od Metkovića (Primorska Ban.).

DERATIZACIJA (frc.), uništavanje pacova hvatanjem, pacolovkama, otrovima (arsenikom, scilom), epidemijom pomoću klica virus Danysz,* davanjem brašna i gipsa, koji se skameni u crevima pacova; na brodovima i u zgradama i gasnim otrovima (sumporni gas, ciklon).

DERBEN (Durban), Port Natal, moderan i lepo uređen grad (156 000 st.) i vel. pristanište na obali Indijskog Ok. (Južnoafr. Unija); izvozi vunu, šećer, ugalj i zlato; spojen žel. prugom s unutrašnjošću: ind. šećera, sapuna; visoka thn. šk.

DERBI 1) engl. plemićka porodica koja u 17. i 19. v. dala nekoliko odličnih političara i državnika. 2) (engl.), najvažnija galopska trka za trogoda grla; mogu učestvovati ždrepci i omice.

DERVENIK, plan. (1493 m) j. od Kruševa (Vardarska Ban.).

DERVENTA, varoš i sresko mesto (6670 st.) na r. Ukrini (Vrbaska Ban.); voćarsko-vinogr. stanica. fabrika štapova i platna. mlinovi; izvoz stoke i žita.

DERVIŠ (pers. derveš: siromašan) 1) član musl. verskog reda (kao kod nas kaluđeri); često u suprotnosti s naukom islama; imaju vežbe pri kojima padaju u ekstazu i bodu se iglama i noževima; poglavar pojedinog reda: šeh; najviše ih u Pers. i Siriji; u Jugosl. sada samo među musl. u J. Srbiji (bektaši, rufaji i dr.) i u Sarajevu. 2) pomuslimanjeni Crnci iz Sudana koji pod vođstvom Mahdije Mohameda Ahmeda osvojili (1881.-1885.) eg. Sudan i osnovali državu s prestonicom u Omdurmanu, ali ih ubrzo potukle engl. trupe (1899.).

DEREN Andre (• 1880.), Frc. slikar, prvo pripadao grupi fovista i kubista, posle prišao tradicionalnom frc. slikarstvu; najviše radi predele i mrtve prirode; vel. kolorist i 1 od gl. pretstavnika savr. um.; njegovih dobrih slika ima Muzej kn. Pavla.

DERENČIN 1) Emerik, hrv. ban 1493., poreklom Mađar; protivnik porodice Frankopana; nastradao, s povećom voj., u borbi sa Turcima na Krbavskom Polju; zarobljen i odveden u Tur.; u ropstvu i umro. 2) Marijan (1838.-1908.), pravnik i političar; šef pravnog otseka hrv. vlade (1876.-1883.); napisao više stručnih rasprava i dela; bavio se i dramskom knjiž.; od drama mu najviše uspeha imala Ladanjska opozicija.

DERŽAVIN Gavril R. (1743.-1816.), slavni rus. klasični pesnik visokog nadahnuća, religioznosti i flz. razmišljanja; oslobodio rus. lirsko pesništvo 18. v. retorike i približio ga, po obliku i sadržini, stvarnosti; opevao i slavio doba carice Katarine II, ismevao društv. poroke; čuvena oda Bog.

DERIVATIV (lat.), izvedenica; proizvod. Derivacija 1) izvođenje, postojanje. 2) otstupanje od pravog puta; skretanje aeroplana sa kursa svoje putanje usled vetra. Derivometar, instrument na aeroplanu pomoću kojeg izviđač procenjuje pravac i snagu vetra da bi prema tome izvršio popravku kursa.

DERM (grč.) (cozium) → koža. Dermatitis, zapaljenje kože; uzroci: fiz. (npr. zračenje), hem. (npr. dodirom raznih hemikalija) ili infekcija; koža crvena, praćena otokom, a ponekiput i lučenjem bistre serozne tečnosti i obrazovanjem sitnih mehurića ili većih plikova; lečenje otstranjenjem uzroka, oblozi itd., prema slučaju. D. exfoliativa Ritter, veoma teška, srećom retka, kožna bolest novorođenčeta: upočetku mali plikovi na koži, docnije parčići pokožice odižu se kao plik i skidaju se; na mali pritisak pokožica klizi nad zapaljenom dermom, slično opekotinama; dete može pri kupanju da izgubi vel. površinu pokožice, ispod koje ostaje ogoljena, crvena, zapaljena, bolna koža; mada bolest smrtna, dete se može spasti; ne kupati ga, ne dodirivati mnogo, stavljati samo puder, ali dojiti; ostalo, ali hitno, mora lekar da uradi. Dermatol, bizmutov subgalat, žućkast prašak, slaba mirisa; upotrebljava se za posipanje rana i kod raznih kožnih bolesti umesto jodoforma (→ bizmut). Dermatologija, grana med.; bavi se izučavanjem i lečenjem kožnih oboljenja.

DERMOTA Anton (1876.-1914.), advokat i političar; pripadao slov. socijalističkoj stranci; bavio se publicistikom i uređivao Naše zapiske; radio i na knjiž., ali u njoj nije stvorio mnogo originalnog.

DERNEK (tur.), sajam, vašar.

DERNIER CRI (frc.: poslednji uzvik), poslednja, najnovija moda.

DEROKO 1) Aleksandar (• 1894.), arhitekt, prof. univ. u Beogradu; projektovao više privatnih zgrada i, sa B. Nestorovićem, hram sv. Save; objavio vel. broj studija o srp. um. u sr. v. 2) Dragutin (• 1877.), kartograf; gl. radovi: Karta Stare Srbije, i Makedonije, Carte de la Serbie et du Monténégro, Službena žel. brodarska karta Kralj. SHS, Karta Kralj. SHS, Geogr. atlas; pisao i studije iz kartografije.

DEROSI Đovani Batista (De Rossi, 1822.-1894.), it. crk. arheolog, proslavio se proučavanjem hrišć. spomenika u katakombama Rima.

DERPFELD Vilhelm *(Dörpfeld, • 1853.), nem. arheolog; vršio arhl. otkopavanja u Olimpiji, Troji, Pergamu. na Itaci i Krfu.

DERT (tur.), briga. Dertli, zabrinut, žalostan.

DERT-TRAK (engl. dirt track), naročita trkačka staza s oštrim okukama za motorne točkove, čija površina pokrivena 8 palaca debelim slojem sitna pepela; uvedena najpre u Austral., od 1928. u Engl., zatim na kontinentu.

DERULED Pol (Deroulède, 1846.-1914.), frc. pesnik, dramski pisac i političar, vođ Patriotske lige; neko vreme izgnan iz otadžbine kao pristalica gen. Bulanžea; gl. dela: Vojničke pesme i više poz. komada.

DES, nota de (d) ispred koje stoji znak be, koji snižava ton za polustepen.

DESA, vel. župan u Raškoj, javlja se oko 1150.; počeo, kao mladić, da širi rašku vlast u Zeti; u Raškoj se borio protiv vel. župana Uroša II; zavladao Raškom oko 1160., ali se u njoj nije mogao održati, jer ga potisnuli Vizantinci i domaći knezovi; u politici se oslanjao na Mađare protiv Viz., a imao veza i s Ven.; nestalo ga s polit. pozornice iza 1165.

DESANT (frc.), prebacivanje trupa flotom na kopno radi izvršenja operacija; prevoze se cele jedinice, najčešće vel. trg. brodovima.

DESARETSKA JEZERA, naziv za grupu maked. j. u slivu Jadr. M. (Ohridsko, Prespansko, Malo i Maličko J.).

DESAU (Dessau), grad (71 000 st.) u Nem., na r. Muldi, pritoci Labe; ind. gvožđa (mašine, avioni).

DESENZIBILIZACIJA (lat.) 1) lečenje osetljivosti prema nekoj supstanci; prema konjskom serumu izvodi se npr. uzastopnim ubrizgavanjem veoma malih, pa sve većih količina tog seruma, pre no što bi se ubrizgala terapeutska doza. 2) u fotogr.: smanjivanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibilizatori), rastvorenih u vodi; posle toga proste i malo osetljive emulzije mogu se razvijati pri tamnožutoj ili svetlocrvenoj svetlosti; veoma osetljivi ortohromatski i panhromatski pri crvenoj.

DESERT (frc.), voće i slatkiši, poslastice po ručku i večeri. Desertna vina, slatka i jaka južna v.

DESETAK, desetina 1) st. oblik poreze, odmeravan kao 10. deo oporezovanog prihoda; u sr. v. plaćao se u naturi (od žita, vina, meda, stoke); uzimali ga i kat. prvosvešt. od svojih vernih; po njihovu primeru uvela ga 1695. i srp. crk. u Austr., ali ga drž. vlasti od nje »otkupili«; Turci ga naplaćivali od svih poljoprivrednika kao drž. porez u naturi i davali u zakup; plaćanje d. najduže se održalo u B. i X.,* samo ga a.-u. vladavina pretvorila u novčani iznos; u Jugosl. reformisan 1920.-1921.; novim Zak. o neposrednim porezima od 1928. definitivno nestalo traga od d. (→ porez na zemljište). 2) → desjatina. Deseterac, stih od 10 slogova, ima 2 tipa: 1. vrsta je od 5 trohejskih stopa, s cezurom posle 4. stiha, česta u um. poeziji, veoma česta u nar, pesmama (npr. Djevojka se Suncem opkladila: Žarko Sunce, ljepša sam od tebe! ili: Viđu vraga su sedam binjišah, su dva* mača i su dvije krune«) 2. vrsta je od 4 stope, 2 daktilske i 2 trohejeke (Mnogo

File: 0324.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

je dana, mnogo godina, mnogo je gorkih bilo istina!) Desetkovati, streljati svakog 10.; mnogo smanjiti, svesti za malo. Desetoboj, vrsta lakoatletskog takmičenja u 10 disciplina i to 1. dana: trčanje 100 m, skok u daljinu sa zaletom, kugla, skok uvis sa zaletom, trčanje 400 m; 2. dana : 110 m s preponama, diskos, skok s motkom, koplje (boljom rukom) i 1 500 m.

DESIGNIRATI (lat.), odrediti, označiti, opredeliti.

DESISLAVIĆ Obrad, zlatar iz Kotora, živeo u 14. v.; poznat njegov srebrni oltar koji kralj Milutin poklonio drk. sv. Nikole u Bariju u It.

DESICIJATI, vel. ilirsko pleme; živeli u sr. Bosni, sa sedištem na d. toku d. Stavnje; istakli se u il. ustanku protiv Rimljana 6.-9. g. po Hr.

DESJATINA, rus. mera za površine: 1,0925 ha.

DESKVAMACIJA (lat.). ljušturasto raspadanje stena.

DESKRIPTIVAN (lat.), opisan. D. geometrija → geometrija nacrtna. D. poezija, izražavanje lirskih raspoloženja pomoću opisa, slikanjem onog što je izazvalo to raspoloženje.

DESNI (gingiva), vezivno tkivo koje pokriva deo vilice u ustima, čvrsto prijanja za vrat zuba: na površini obloženo sluzokožom. Zapaljenje d. → gingivitis.

DESNICA, desna strana (gledajući s pretsedničkog mesta) poslaničkih mesta u parlamentu; odavno uobičajeno da članovi konzervativnih stranaka sedaju na d., a pristalice slobodoumnih ideja na levici; stoga d. sinonim konzervativaca, a levica slobodoumnih grupa, dok centar označava umerene.

DESPEKTIRAN (lat.), prezriv, omalovažavajući.

DESPERADO (šp.), očajnik; stranka krajnjih radikala u Šp. Desperatan (lat.), očajan.

DESPIK, despić → lavandula.

DESPIO Šarl (• 1874.), frc. vajar, čuven sa svojih vanrednih poprsja.

DESPOT (grč.: gospodar) 1) viz. visoki čin.; u Srbiji ga uveo car Dušan kao najviši vlasteoski čin, a dobivali ga samo carski srodnici kao namesnici važnih obl.; 1 od poslednjih d. bio Uglješa Mrnjavčević uz brata kralja Vukašina; od 1402. despotska titula postaje vladarska titula u Srbiji: dobio je kn. Stevan Lazarević od viz. cara kao priznanje vladarskog čina; ta se titula održala i posle pada Srbije (1459.); nosili je pretstavnici srp. naroda u Sremu sve do 1537., a dobivali je od mađ. kraljeva i austr. vladara. 2) vladar s neograničenom vlašću; nasilnik, nemilostiv čovek, tiranin. Despotizam, neograničena i nasilnička vlast; nasilje, tiranija.

DESPOT Ivan (1851.-1886.), pripadao franjevačkom redu u Dalm.; pisao pesme bez veće vrednosti.

DESPOTOVAC, varošica (450 st.) i sresko mesto u gornjem delu Resave (Moravska Ban.); u blizini man. Manasija.

DESPOTOVIĆ Petar (1847.-1917.), prof. i pedagog: gl. delo: Istoriska pedagogika.

DESTILACIJA (lat.), pretvaranje tečnosti u paru na odgovarajućoj tmpt., kondenzovanje pare u pogodnim posudama i prikupljanje tečnih ili čvrstih produkata; najčešće se izvodi u cilju prečišćavanja ili izdvajanja pojedinih sačinitelja iz smeta; ako se vrši pod smanjenim pritiskom u vakuumu, nastupiće ključanje i isparavanje na nižim tmpt. u zavisnosti od veličine parnog pritiska. Suha d., zagrevanje čvrstih i tečnih materija bez pristupa vazduha. Suha d. drveta, zagrevanje drveta bez pristupa vazduha; zagrevanjem do oko 400° drvo najpre ispušta vlagu i zatim počinje da se raspada, dajući: gasove, katran i vodeni destilat; u ind. se vrši u pećima s gvozdenim retortama, ili vel. komorama, koje mogu da prime po nekoliko desetina kubnih m. drveta u obliku cepanica; proizvodi d. iz komora ili retorti prolaze kroz hladnik gde se kondenzuju katran i vodeni destilat; nekondenzovani gasovi s dosta ugljen-monoksida i metana upotrebljavaju se kao gorivo za destilacione peći, u kojima ostaje ćumur, kao ostatak d.; vodeni destilat bukovog drveta sadrži sirćetnu kiselinu i metilni alkohol, i prerađuje se u čistu koncentrisanu sirćetnu kiselinu i metilni alkohol; dobiveni katran ima isto tako primenu (→ katran); iz borovog drveta dobiva se katran s borovim uljem, koje služi kao zamena za terpentinsko ulje. Kod nas postoje fabrike za s. d. u Tesliću i Belišću. Destilisana voda, dobivena kondenzovanjem čiste vodene pare u naročitim destilacionim aparatima, sadrži samo tragove rastvorenih miner. materija, vazduh i ugljen-dioksid ukoliko ga ima u vazduhu; upotrebljava se u hem. laboratorijumima i u med.

DESTINATER, destinatar (frc.), adresat, primalac pošiljke.

DESTRUKTIVAN (lat). razoran, rušilački. Destrojer → razarač.

DESCENDENT (lat.), srodnik u nishodećoj liniji (sin, kći, unuk itd.); supr. → ascedenti. Descendentna teorija, transformizam, učenje da su org. vrste postale jedne iz dr. preobražajem, a ne stvorene odvojeno svaka za sebe; deo flz. učenja o evoluciji ukupne prir., koji pokušava da objasni tok i uzroke ist. razvitka živog sveta i poreklo života na Zemlji; nasupr. mišljenju koje pre nje vladalo o postojanosti vrsta, moderna d. t. polazi od osn. postavke da su org. vrste promenljive; današnje vrste su rezultat određenog i dugotrajnog razvitka složenijih bića iz prostijih i vremenski starijih; iz jedne vrste moglo postati više novih; dokazi za d. t.* mnogobrojni; njih daje sistematika, morfologija, biogeogr., paleontologija* i dr.; primenjena je i na čoveka (→ antropogeneza); osn. moderne d. t.* Lamark i Darvin (→ lamarkizam, selekciona teorija).

DETALjIST (frc.), trgovac koji prodaje robu na detalj, na malo, neposredno potrošaču.

DETAŠIRATI (frc.), odvojiti, odaslati, skidati, otsecati. D. kupone, skidati dospele kupone s kuponskog tabaka hartije od vrednosti (akcije, obveznice) radi naplate, unovčavanja. Detašman, deo trupe koji se upućuje odvojeno od svoje gl. snage radi izvršenja nekog zadatka u ratu; detašovane jedinice su i one koje za vreme mira garnizoniraju odvojeno od svoje prvopretpostavljene jedinice, u dr. garnizonu.

DETE, osoba m. ili ž. pola, otprilike do 7. g.; u pravu sva lica mlađa od 7 god.; nemaju poslovne sposobnosti, pa njihove poslove vrše otac ili štitnik; kod prostog naroda rođenje d. se smatra u većini zemalja za nešto tajanstveno i nečisto, pa je i porodilja »nečista« (tako se smatra i kod Jž. Sl.); stoga se prilikom rođenja vrše mnogi običaji i vražbine, koji treba da očiste porodilju i da nju i d. izbave od zlih demona i čini; od tih običaja najzanimljivija → kuvada; kod primit. naroda d. dugo doje i pušta im se sve na volju, a u doba puberteta prevode se u red odraslih uz naročite ceremonije. Prvih 20 dana dete se naziva novorođenče; do kraja 10 mes. dojenče, odojče; od 1-6 god. malo d., koje puzi u 2-3 god., igra se u 4-5 god.; od 6-14 god. šk. doba; prelazno doba iz detinjstva u zreliji život odraslih naziva se pubertet; prosečna visina pri porođaju 50, a na kraju 1. god. 70-75 sm; mesečni porast u 1. tromesečju 4, u 2. i 3. po 3 sm; u 4. po 2, a zatim po 1 sm do kraja 2. god.; docnije 4-6 sm god.; u pubertetu porast se ubrza, a pred njim malo uspori; deca se izduže naročito 1. i 7. god.; devojčice i u 12.-14. god., a muškarci u 14.-16. Novorođenče teži prosečno 3 kg; posle porođaja nešto oslabi, zatim prvih meseca dobiva u težini nedeljno 200-250 g; između 4. i 10. nedelje i po 300 g; docnije napreduje slabije, tako da od 9.-12. meseca dobiva nedeljno samo 50-70 g; celokupan porast težine u 1. god. iznosi 6-1/2-7* kg (u 5. mes. se udvostruči, a na kraju 1. god. utrostruči; zatim je god. porast sve manji; u 5. god. 1300-1800 g; onda opet raste, po 2-2-1/2* kg, a za vreme puberteta 3-6 kg. Vel. fontanela (otvor na lubanji iznad čela), duga 2-5 cm, zatvara se u 18. mesecu. Zubi izbijaju između 6-8 mes; u 3. god. izbijaju zadnji kutnjaci, poslednji mlečnjaci (svega 20). Srce kod d. neobično vel., tonovi jaki i kraći; puls ubrzan, često neredovan (i u normalnim prilikama): u 1. god. 130 udara, u 2. god. 111; do 4. god. 108; u 5. god. 103; u 6. god. 98; u 9. god. 90; krvni pritisak nešto niži nego kod odraslih. Disanje brzo, poglavito trbuhom; kod dojenčeta 35-50* puta u minutu; 30 kod male d.; 26 u 5. god., 18 u 10. god. Toplota tela oko 37º, ali je pod uticajem spoljne tmpt., hrane i svih dr. činilaca; kolebanja tmpt. za 24 časa veća nego kod odraslih; toplotu tela treba meriti u čmaru kroz celo detinjstvo; jetra uvek uvećana, pa često i slezina. Dojenče izluči 60-70 sm³ mokraće na svakih 100 g hrane; posle poroćaja stolica crnožuta (mekonium); docnije 1-2 normalne žute stolice. Živčani sistem, naročito mozak, nedovoljno razvijen; kao merilo za statičko i psihičko razviće, a samim tim i za vel. mozak, može da posluži ovaj nacrt (Ekštajn): 1. mes: pokreti bez reda, refleksne radnje (kijanje, zevanje), na kraju mes. izraz lica; 2 mes.: upravljeni pogledi, obuhvata predmete, gukanje, izraziti pokreti lica, na kraju mes. samostalno diže glavu; 3. mes.: voljni pokreti očiju, prati predmet, smeši se, okreće se na zvuk, poznaje izvesna lica (sećanje); 4. mes.: uspravljeno, drži slobodno glavu, hvata; 5. mes.: veće interesovanje za spoljni

File: 0325.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

svet, više ocrtan izraz lica, pokušaji da sedi, što uspeva ako se pridrži; 6. mes: sedi samo kad se namesti, posmatra n. lica i stvari; početak vaspitanja za čistotu (mokraća, pa stolica); 3. tromesečje: sedi samo; kad mu se pomogne stoji, malo docnije i samo, razlikuje glasove i slogove, kaže: mama; 4. tromesečje: sve sposobnosti usavršenije, ide pored kreveta, često prohoda, više govori; u 2. god. dobro ide, stoji, izgovara 6-8 reči; na kraju te god. sastavlja rečenice, govori o sebi u 3. licu, naučilo na čistotu. San gl. fzl. potreba (nedonoščad spavaju skoro neprekidno); do 6. mes. dojenčad spavaju oko 20 čas. dnevno; od 6-12 mes. 16 čas. (12 noću i 4 danju); malom d. treba još uvek 14 č. sna (12 noću i 2 danju). Ishrana deteta → ishrana. Maženje d., pogrešno vaspitno načelo, po kojem vaspitač dužan da detetu ispuni svaku želju, svaki prohtev, pa ma kako on bio neopravdan; tako postupaju mnogi roditelji nenamerno u vaspitanju svoje d., naročito jedinčadi; današnja nauka utvrdila, da se maženjem d. čine nesposobnom za budući samostalan život; da se njim kvari karakter d. i da iz m. d. često potiču najteža duševna oboljenja. Nega d., podrazumeva kupanje, oblačenje, očvršćavanje; kupanje, odmah posle rođenja, u toploj vodi 36-37º C, donosi mu 1. nezgodu u životu: pupčana vrpca, presečena, još krvava, može se lako inficirati u vodi; ta opasnost traje 6-7 dana dok vrpca ne sasuši i otpadne; mnogi čuveni lekari ne kupaju već samo zapiraju dete prvih dana; do god. dana, pa i duže, potrebna mu svakodnevna kupanja, docnije 2-3 puta nedeljno; tamo gde materijalne prilike dopuštaju: kupanje (tuš) svakog dana, što čeliči i snaži telo i duh. Novorođenčetu i dojenčetu oblače se košuljica, benkica, uzana pelenica među nogama, nekoliko pelena, 2-3, od kojih prva savijena na trougao obuhvata gornjim delom bar košuljicu a donji kraj ide međ noge; druge 2 četverougaone ostavljaju nožice slobodne kao u džaku; ne treba vezivati noge; benkica i pelene pričvrste se pojasom »fačlom« ili zatvorenom iglom; benkica od pamuka, vune, košuljica, pelene od platna, pamuka, porozne »tetra« materije; kod starijeg dojenčeta ili ranije, ako vreme dopusti, gaćice od pelena pa preko tih pletene gumene podloge ne smeju uvijati d. Čim je malo starije, lako oblačiti, ne pretopljavati; toplota sobe 21° C; spavanje u sobi s otvorenim prozorom ili bar provetrenoj i nezaloženoj; jastuk pod glavom i kapa na njoj nepotrebni; kod d. starije od 2 god. oprati svako jutro noge i grudi mlakom pa hladnom vodom; postepeno očvršćavanje najbolja zdravstvena zaštita za d.; na vazduhu svakoga dana po svakom vremenu najmanje 2 sata; dok su sasvim mala, d. ne treba dečje društvo, još manje odraslih; igračke su korisne kad se mogu prati, a imaju prijatno, poučno dejstvo; cucle škodljive, kao i ljuljanje i neprekidno nošenje: do 10 god. d. ne treba bioskop, poz., zabava; muz. korisna; umesno primenjena gimnastika dobra i za dojenče (→ nervoza, nervozno d.). Žensko d. u modernim pravima ima obično ista prava kao i m.; međutim, njegova nasledna prava ograničena, ali u nekim državama ima i pravo koje nemaju m. d.; pravo na dobivanje miraza postoji po austr., ali ne i po srp. građ. pravu, gde je to moralna, a ne pravna obaveza roditelja: u slučaju razvoda roditelja ž. d. ostaju kod majke do navršene 7., a m. do 4, god. Legitimisano, pozakonjeno d., ( koje rođeno van braka pa su roditelji stupili u brak, ništavni brak konvalidirali ili izdejetvovali pozakonjenje putem vladaočeve milosti; uživa sva porodična prava i ima prava na nasleđe, osim slučaja kad se ono vrši na štetu dr. dece ili udovice ili ranijih ugovorenih naslednika, a pozakonjenje je izvršeno vladaočevom milošću. (→ bračno dete, vanbračno dete, zakonito dete, nezakonito dete). Deteubistvo, prema krivičnom zakoniku, kada mati za vreme porođaja ili neposredno iza porođaja liši života svoje d.; mati se kažnjava strogim zatvorom, a zatvorom ako je d. vanbračno. Dečje bogosluženje, održava se kod rkat. nedeljom naročito za šk. mladež; za vanšk. omladinu drže se i kod prav. i kat. nedeljne šk. posle bogosluženja. D. bolesti, većinom zarazne, kojima su deca više izložena no odrasli, npr. šarlah, difterija, boginjice, vel. kašalj, tbk. zapaljenje moždanih opni i dr. D. gliste → gliste. D. jezik. razvija se podražavanjem j. starijih iz okoline u kojoj dete raste; dete ne nasleđuje j., ali pri učenju j. nema samo meh. imitovanja, već se jasno izražavaju i nasleđene sklonosti; dete obično od 6 ili 7 mes. počinje izgovorom grupa glasova, koje nemaju određeno značenje; od njih se zatim formiraju obično najlakše reči i vezuju za izvesne pretstave (tata, mama, baba); veoma rano u svesti deteta javljaju se kategorije, i dete analogijama, veoma brzo bogati j. i stvara sistem. D. kolica, za voženje dece na svež vazduh; treba da su duboka i da imaju krov, koji štiti od sunca, kiše i vetra, kao i dušek, jastuk i pokrivač; laka i otvorena k. bez krova (sportska k.) samo za tople dane za odraslije dojenče koje sedi. D. paraliza → polimielitis. D. potčinjenost ogleda se u dužnosti dece da budu poslušna svojim roditeljima i ne čine ništa protivno njihovoj volji; stoga se deca i putem vlasti vraćaju svojim roditeljima, ako za vreme maloletstva napuste roditeljski dom protivno roditeljskoj volji; otac i mati imaju pravo da sami sebi pribave sankciju protiv nepoštovanja (po zak. mogu umerenom domaćom kaznom kazniti svoje razvratno i neposlušno dete); ova poslušnost postoji apsolutno do navršene 14. god.; posle toga dete može prema svojim sklonostima pristojnim načinom predložiti i zahtevati (čak i preko suda) da se uputi na način života (naročito u pogledu izbora zanimanja) koji odgovara njegovim sklonostima; d. p. ogleda se i u propisu prema kojem obaveze maloletne dece, učinjenje bez roditeljske volje, nemaju sile ni važnosti. D. prava, bračna deca prema svojim roditeljima imaju p.: da se roditelji brinu za njihovo vaspitanje, gajenje, školovanje, privr. osposobljivanje i zdravlje; pravo na izdržavanje traje dok ne budu u stanju sama sebe izdržavati (zak. pretpostavlja da je to punoletstvo za m., a udaja za ž. decu); dužnosti d.: poštovanje, potčinjenost i pomoć roditelja, ako docnije padnu u bedu i nevolju; prema svojim roditeljima d. ima i pravo na nasleđe po zak. D. rad, primena d. radne snage u privredi (ind., rud., trg. itd.); posledica razvoja kapitalizma i mašinske thn.; primenjuje se, kao i ženski, pre svega stoga što jevtiniji od rada odraslih radnika i što su deca neotpornija prema eksploataciji od odraslih radnika; koristan po kapitaliste, jer im stvara veću zaradu, ali štetan po naciju, jer je vodi fiz. i moralnoj degeneraciji; stoga se u svima kult. zemljama preduzima čitav niz zakonodavnih mera da se d. r. sasvim ukine ili što većma ograniči; 1. zak. kojim se ograničavao i regulisavao d. r. donesen u Engl. 1839.; u Jugosl. d. r. regulisan Zak. o zaštiti radn. od 1922., Zak. o radnjama od 1931. i dr. adm. propisima i naredbama.

DETEKTIV (lat.-engl.), tajni policajac.

DETEKTOR (lat.), naprava koja ima svojstvo da propušta el. struju samo u 1 smislu (nazvan katkad zbog toga el. ventilom), ili, tačnije, koja za 1 smisao proticanja struje pričinjava znatno manji otpor nego za dr. smisao; ukoliko razlika između ova 2 otpora veća, utoliko d. savršeniji; upotrebljava se poglavito u radiothn. i to najviše kod prijemnih aparata, gde služi da usmeri naizmenične struje, odnosno da pretvori struje visoke u struje niske (akustične) učestanosti; danas u upotrebi: kristalni d. (kristal olovnog sulfida na koji se naslanja 1 metalna igla), elektronski d. (elektronska lampa, audion) i bakarni d. (ćelija bakra i bakarnog oksidula, bakra i selena i sl.), poznat još, pod imenom suhog usmerača. Detektorski aparat → radio prijemnik. Detekcija, pojava u radiothn. kad se modulisane struje visoke učestanosti, koje naše uho ne može da čuje (treperenja preko 20 000 s/s), usmere, a potom pretvore u naizmenične struje niske (olujne, akustične) učestanosti.

DETELA Fran (• 1850.), slov. pripovedač; plodan pisac pripovedaka, romana i poz. komada iz slov. života; gl. dela: Pegam in Lamberger, Novo življenje, Tujski promet, Hudi časi, Gospod Lisec.

DETELINA (Trifolium, fam. Papilionaceae), kod nas preko 30 vrsta zeljastih, većinom jednogod. biljaka, troperih listova; cvet klas, okrugla glavica ili štit, sastavljen od malih belih ili crvenkastih cvetića; plod mala mahuna, a ređe orašica; za stočnu hranu se d*aje naročito: → crvena ili konjska d. (T. pratense), → bela d. (T. repens) i dr. Prosečan prinos u Jugosl. za period 1923.-1932. bio 3 488 511 q. D. turska, esparzeta (Onobrychis sativa), dugovečna pićna biljka jaka vretenasta korena koji ide duboko u zemlju; veoma korisna za siromašna, laka, krečna i suha, propustljiva i duboka zemljišta, na kojima bi lucerka ili d. jedva mogle da rastu; 1. god. razvoja slaba, kasnije daje vel. prinos; hranljivost d. t. veća nego kod d. i lucerke; naročito je dobro troše konji, a izvrsna i za ovce. Crvena d. (Trifolium pratense), višegod. biljka, kraljica među pićnim biljkama; 1 od najrasprostranje-*

File: 0326.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

nijih, najbolje uspeva u vlažnim, umerenim krajevima,

podnosi hladnoću bolje od → lucerke; ne ide iznad 1 100 m visine niti iznad 60º sev. širine, uspeva na jačim, svežim ali propustljivim i na humusnim i lakšim zemljištima; nikako ne podnosi suhe peskuše i ne sme doći na isto zemljište odmah posle sebe; iskorišćava se kao zelena pića ili kao seno; može dati od 3 000-6 000 kg sena po 1 ha.

DETENTOR (lat.), lice koje drži tuđu stvar na osnovu ugovora ili zak. (zakup, posluga, užitak).

DETERIORACIJA (lat.), uništenje stvari; u pravu može je vršiti samo sopstvenik; svaki drugi koji je izvrši, dužan da naknadi štetu; u poslednje vreme ni sopstvenik nije uvek na nju ovlašćen.

DETERMINANTA (lat.) 1) važno pomoćno sredstvo algebre; d. n-tog reda pretstavljena je kvadratnom šemom od n²* brojeva, odakle se po utvrđenim pravilima određuje njena vrednost. 2) po Vajsmanu nasledne jedinice iz kojih se sastoji nasledna supstanca, → klicina plazma, odrednice osobina organizama i među sobom kvalitativno različite; u toku razvoja organizma raspoređuju se na pojedine novopostale delove tela i određuju im izgled i građu; sastoje se iz manjih delića, biofora. Determinacija 1) u logici:* postupak obrazovanja nižih pojmova i danih viših pojmova putem dodavanja novih oznaka danom višem pojmu; tako se npr. iz danog pojma »životinja« može dodavanjem oznaka dobiti pojam »sisar«. 2) u metafiz.: učenje da je sve što postoji određeno nečim drugim; u novijoj flz., otkad su Dekart i Spinoza učili da u prir. vlada apsolutna d., vodi se spor između pretstavnika determinizma i indeterminizma. 3) u meh. razvića: učenje po kojem razviće organizma kao celine, a tako isto i njegovih pojedinih delova, predodređeno naročitim sposobnostima koje se nalaze u naročitim delovima → klicine ćelije. 4) u geom. pri rešavanju konstruktivnih zadataka, ispitivanje o tom koliki moraju biti dani delovi da bi izvođenje konstrukcije bilo mogućno; tako npr. d. utvrđuje da od 3 danih strana zbir 2 od njih mora da bude veći od dane 3. strane, da bi se iz njih mogao konstruisati trougao. Determinizam, flz. učenje po kojem sve što se desi u realnom svetu mora imati svog uzroka izvan sebe; pošto taj zak. sveopšte uzročne determinacije važi i za psihičku stvarnost, dakle i za čovekovu volju, znači da slobodne volje nema; supr. → indeterminizam. D. apsolutni uči da je određujući uzrok uvek neki faktor koji leži izvan onoga što je određeno.

DETLIĆI (Picidae), porodica ptica; hrane se poglavito sipcima i dr. šumskim insektima; jaka dletasta kljuna, isplažljiva jezika i građe prilagođene za puzanje po stablu drveća; 2 prsta okrenuta unapred, 2 unazad, i snažan rep kojim se odupiru; u našim krajevima veći broj vrsta: šareni d. (Dendrocopus maior), žuna (Picus martius), vijoglavka (Iynx torquilla) i dr.

[Illustration]

DETO (it. detto), isto, isto tako, isto toliko; ponavljanje.

DETONACIJA (nlat.) 1) zvuk dobiven eksplozijom. 2) loš rad motora usled visoke kompresije ili lošeg kvaliteta goriva (benzina). Detonator → kapisla.

DETRITUS, skup sitnih delića istrošenih stena a isto tako i istrošenih izumrlih delova živih bića; stvara se pod uticajem meh. i hem. činilaca; biljni d. služi za ishranu mnogim biljojedima naročito u vodama, gde se on taloži kao mulj.

DETROIT, grad (1,6 mil. st.) u s.-amer. državi Mičigenu između jez. Sant-Kler i Iri; ind. metala, raznovrsne mašinerije i hem.; 26 fabrika automobila; pristanište i živ trg za žitarice, drvo, vunu i bakar; med. fak. i više biblt.

DETSKOJE SELO (Carskoje Selo), varoš (25 000 st.) u Rus. nedaleko (20 km) od Lenjingrada, na pruzi Lenjingrad-Riga; do revolucije 1917. letnja rezidencija rus. careva.

DEUS EX MACHINA (lat.: bog iz mašine), lik boga koji se u antičkoj drami pojavljuje iznenada bez motivisanog opravdanja u spletu akcije, pomoću mašinerije, iz prostora nad pozornicom, da rasplete dramski zaplet; simvolički: svaki nemotivisani rasplet radnje.

DEUTERIJUM (D), teški izotop vodonika, atom. tež. 2,013; dobio je zasebno ime stoga što se znatno razlikuje od vodonika po fiz. i po nekim hem. osobinama (→ teška voda).

DEUTERONOMIJUM (grč.), 5.* knj. Mojsijeva.

DEFAKTO → de.

DEFANZIVA (lat.-frc.), vid borbe kojoj pribegava slabija strana, samo privremeno, da bi sačekala povoljniji moment, kad će protivudarom izvojevati odlučno rešenje; u tom cilju ona podešava svoj rad prema napadaču i pri tom se stalno stara da očuva punu slobodu akcije, kako bi u danom trenutku mogla napadaču naneti odlučan udar ili izbeći onaj koji njoj namenjen (supr. → ofanziva).

DEFEKACIJA (lat.), izbacivanje izmeta (fekalnih materija) iz rektalnog dela debelog creva.

DEFEKT (lat.), nedostatak, kvar. Defektan, nepotpun, pokvaren. Defektivan, u gram.: nepotpun; d. reč, koja nema sve oblike (npr. doba se ne menja, čovek nema množine od iste osnove, gusle se menjaju samo u množini, glagoli velim i trebati nemaju sve oblike).

DEFENSOR FIDEI (lat.: branitelj vere), počasni naziv, dao papa Henriu VIII (engl.) 1521. zbog njegovih zasluga za veru; stoga se slova D. F.* nalaze na engl. novcima.

DEFERENT (lat.) → epicikl.

DEFETIST (frc.), koji ne veruje u pobedu svoje otadžbine (ime nastalo za vreme svet. rata).

DEFILE (frc.), prolaz trupa paradnim maršem ispred viših komandanata ili vrhovnog komandanta; pozdravljaju onoga pred kim defiluju.

DEFINITIVAN (lat.), konačan, potpun.

DEFINICIJA (lat.), metod izlaganja naučno stečenog saznanja; zadatak joj da odredi mesto 1 pojma u sistemu ostalih naučnih pojmova, što postiže pomoću najbližeg roda i specifične odlike; najbliži rod je viši pojam bez 1 od onih oznaka koje se nalaze u vrstama njegova obima, a specif. odlika je oznaka pojma kojom se on razlikuje od ostalih vrsta istog roda. D. o napadaču, po paktu o nenapadanju od 4./7. 1933. između Rus.,* Male antante i Tur., smatra za n. onoga ko objavi rat ili napadne i bez objave ili uđe vojskom u dr. državu, ko blokira obale dr. države, ko pomaže oružane čete ili ne čini potrebno da spreči njihove upade u dr. državu; nikakva spoljna radnja, ni unutrašnja okolnost u stranoj državi ne može opravdati napad.

DEFICIT (lat.), manjak u prihodima, odn. višak rashoda nad prihodima u javnom gazdinstvu (→ budžet).

DEFLACIJA (nlat.), 1) smanjivanje kontingenta novčanica ili papirnog novca u opticaju; sređivanje novčanog sistema poremećenog inflacijom ili, kojim dr. uzrokom; izaziva skakanje vrednosti novca, a opadanje cena ekon. dobara u prometu. 2) → denudacija koju vrši vetar.

DEFLEGMATOR (lat.-grč.), naročiti deo destilacionog aparata (kapica, tornjić i sl.) koji se stavlja na put pari pri destilaciji pre ulaska u hladnjake u kojima će se kondenzovati, da bi se na njima prethodno kondenzovale pare onih tečnosti iz smeše koje imaju višu tačku ključanja; tim se vrši koncentrisanje (deflegmacija) izvesnog lakše isparljivog sačinitelja koji treba da se izdvoji u čistom stanju (izdvajanje alkohola iz smeše s mnogo vode).

DEFLORACIJA (lat.), prvo polno opštenje žene gubitkom integriteta devičnjaka (himena); izuzetno devičnjak može ostati čitav (u slučaju širokog otvora ili naročite elastičnosti); može biti prir. (milosna), s pristankom žene, ili nasilna, protiv njene volje i želje (silovanje).

DEFO Daniel (Defoe, 1660.-1731.), engl. pisac, stekao svet. slavu romanom Robinzon Kruzo; u mladosti se bavio trg., pa novinarskim i knjiž. radom; uređivao 2 lista, napisao mnoge brošure i objavio romane: Kapetan Singlton, Mol Flanders, Pukovnik Džek, Roksana.

[Illustration]

DEFORMACIJA (lat.), promena oblika. D. tela, kod mnogih, osobito primit., naroda promena oblika pojedinih delova tela radi »ukrašavanja«; najviše se deformiše lubanja, kojoj se, dok je još hrskavičava, može unekoliko da izmeni oblik: zatim: zubi, koji se izbijaju ili zašiljuju, nos, uši i usne, koje se buše radi umetanja raznih ukrasa ili se (usta i ušna resa) povećavaju, otsecaju se prsti na rukama, prave ožiljci po telu itd.; može imati i magiski značaj: da spreči ulazak bolesti u telo; postoji i kod nekih obrazovanih naroda: Kineskinje unakazuju noge; Evropljan-*

File: 0327.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

ke buše uši radi nošenja oboca, a mestimično deformnšu

i lubanju; u d. t. spada i obrezivanje polnih organa, u običaju ne samo kod Jevreja i musl. već i kod mnogih dr. plemena u Afr, i Austral.

DEFRAUDANT (lat.), proneveritelj, varalica. Defraudacija, pronevera.

DEFREGER Franc (1835 -1921.), nem. slikar, najviše radio idilične scene iz života tirolskih seljaka i malograđana.

DEHIO Georg (1850.-1932.), nem. istoričar um.; gl. delo: Istorija nem. umetnosti.

DESEM (lat.), deset. Decembar, 12. mesec u god., prosinac; kod st. Rimljana bio 10. (god. počinjala 1./3.). Decemviri, 10 ljudi u Rimu koji, posle pada rim. kraljevine, napisali zak. na 12 tablica (5. v. pre Hr.). Decenij, vremenski razmak, rok od 10 g.

DECENTAN (lat.), pristojan; umeren, u granicama.

DECENTRALIZACIJA (lat.), oduzimanje izvesnih poslova sredinom drž. vlasti i njihovo dodeljivanje lokalnim vlastima; ukoliko je jača, utoliko su veće i lokalne (obl., okr., op.) samouprave; može biti polit. i adm. Politička, kad se delovima države u izvesnoj meri priznaju i zakonodavne funkcije (obl. skupštine s pravom donošenja izvesnih zak. itd.) što je slučaj u federalnim (saveznim) državama. U Jugosl. unekoliko ostvarena administrativna d. uređenjem banovina.

DECI- (lat.), u složenicama: deseti deo, npr. decigram = 0,1 g.* Decibel → bel. Decigram → gram. Decilitar → litar. Decima, strofa od 10 stihova, gde sastav stihova i raspored slikova mogu biti raznoliki. Decimala → brojni sistem. Decimalan, Koji se odnosi na 10, ili ga ima kao osnovu. D. vaga, kod koje pomoću poluga udešeno da teg od 1 kg drži ravnotežu 10 puta većem teretu; postoje i v. kod kojih je teg 100 i 1000 puta lakši od tereta. D. razlomak → razlomak. Decimetar, 10. deo od → metra. Decimirati → desetkovati.

DECIDIRAN (lat.), određen, odlučan.

DECIDUA (lat.), nabubrela (hipertrofična) sluzokoža materice za vreme trudnoće; posle porođaja deteta d. ispada delom s ovojcima, delom s lohijama (babinjim pranjem); kod vanmaterične trudnoće, posle uginuća ploda, d. obično ispada i često dovodi do zablude, jer se pogrešno uzima za pobačaj. D. menstrualis, u celini izbačena sluzokoža materice za vreme periode, pračena*[** praćena] grčevima (dysmenorhea membranacea).

DECIJE 1) Gaj, rim. car (249.-251.), poreklom iz Panonije, proganjao hrišć.; poginuo u borbi s Galima. 2) Mus, ime 3 Rimljanina koji su žrtvovali svoj život za dobro otadžbine: Publije, žrtvovao se u ratu sa Samnićanima (340. pre Hr.); njegov sin se žrtvovao u ratu protiv Gala (295. pre Hr.), a njegov unuk u ratu s Pirom (275. pre Hr.).

DECIM Laberije (106.-43. pre Hr.), rim. vitez i pesnik; pesme se sačuvale samo u odlomcima.

DEČAK Mirko (• 1876.), novinar, 1 od osn. zagrebačkih Novosti; pisao crtice i kratke drame.

DEČANI, man. Hrista Pantokratora u dnu Metohije, kod Peći, zadužbina kralja Stevana Uroša III, koji po njoj i dobio u narodu naziv Dečanski; man. crk., 1 od najvećih i najlepših u našoj zemlji, građena (1327.-1335.) po projektu fra-Vite iz Kotora, po ugledu na zapadnjačke katedrale onog vremena: trobrodna bazilika s krstatim svodovima, rom. portalima, rom. i gotskim prozorima i s 1 kubetom; naizmenični redovi crvenih, plavih i sivih ploča od mramora, kojima crk. spolja obložena, daju građevini živopisnu i toplu polihromiju, čiju dekorativnost pojačava i obilata plastika na vratima i prozorima, izvedena u rom. stilu; freske rađene za vreme cara Dušana (1348.); ima ih više nego i u 1 našoj crk. (blizu 1000); među mnogobrojnim portretima ističu se dobro očuvani likovi cara Dušana, carice Jelene i naslednika Uroša, a od rel. kompozicija one na kojima, po ugledu na minijaturiste iz zap. Evr., slikar pokušava da slika prir. i da stavi figure u prostor; u crk. se još nalazi 1 lep polijelej (14.-15. v.), dar kneginje Milice, i veći broj ikona od 14.-17. v. Dečanski → Stevan Dečanski. D. Bistrica, d. pritoka Belog Drima (Zetska Ban.); izvire sa pl. Koprivnice, a protiče pored man. D.

[Illustration: ]

DEŠANEL Pol (Dechanel, 1855.-1922.), frc. političar i državnik; kratko vreme pretsednik rpb. (1920.).

DEŠARŽ (frc.), jednovremeno otvaranje vatre iz više vrsta vatrenih oružja (oruđa).

DEŠAT, plan. na jsl.-arb. granici, s. od Debra; najviši vrh Vel. Krčin (2 385 m).

DEŠIFROVATI (frc.), pročitati što je napisano šifrom; protumačiti nešto nerazumljivo.

DEŠKOVIĆ Branislav (• 1885.), vajar; um. jakog temperamenta, s naročitim smislom za izražavanje pokreta; najbolji kao animalist; najpotpunije se izražava u bronzi.

DEŠLET Žozef (Dechelette, 1862.-1914.), frc. arheolog, pisac vel. dela: Potsetnik za keltsku i galo-rim. arheologiju.

DI- (grč.), predmetak u grč. i lat. složenicama sa značenjem raz-, dvo- (→ dis).

DU, znak za hem. element disprozijum.

DIAZO-JEDINjENjA, aromatična org. jedinjenja s kompleksom N_{2},* tipa C_{6}H_{5}N_{2}X* (X = radikal); dobivaju se dejstvom azotaste kiseline na primarne aromatične amine; imaju vel. teoriski i praktičan značaj; služe kao polazne materije za thn. dobivanje mnogih sintetičkih boja; odlikuju se vel. reakcionom moći i pokazuju zanimljive pojave izomerije.

DIAMEL Žorž (Duhamel, • 1884.), frc. pesnik iz grupe unanimista, romanopisac i esejist; napisao niz romana koje odlikuje oštri posmatrački dar, sažaljenje prema promašenim sudbinama; gl. delo Život mučenika.

DIBARI Marija Žana (1746.-1793.), milosnica Luja XV; gijotinirana* za vreme frc. revolucije.

DIBARSKI Jovan, ohridski arhiep. iz 11. v.; poslednji Sl. na ohridskoj arhiep. stolici za vreme viz. vlasti (1037.); istakao se kao čuvar polit. i crk. autonomije u b. carstvu Povardarskih Sl. posle njegove propasti.

DI BELE Joakim (Du Bellay, 1522.-1560.), frc. pesnik, duboko osećajan i snažan kao satiričar, 1 od osn. pesničke grupe Plejada; sa Ronsarom najznačajniji pesnik tog pravca; izdao zbirke oda i soneta, satira i pastorala.

DIBIĆ-ZABALKANSKI Ivan (1785.-1831.), rus. gen.; učestvovao u ratovima s Napoleonom i rus.-tur. ratu 1829., u kojem zauzeo Silistriju i Jedrene i prisilio Tur. na zaključenje jedrenskog mira.

DI BOA-REJMON Emil (Du Bois-Reymond, 1815.-1896.), prof. flz. na berlinskom univ.; 1 od osn. eksperimentalne flz.; poznat po radovima iz fzl. živaca i mišića; čuven sa svoje izreke: Ignoramus et ignorabimus (niti znamo niti ćemo saznati), koja se odnosi na suštinu materije i sile, poreklo kretanja, slobodu volje; smatra da nikad ne možemo saznati kako postaju osećaji i pretstave i da to pitanje zajedno s ranijim čini nepremostive granice preko kojih naš razum nikada ne može preći.

DIBRA, arb. naziv za → Debarsko Polje.

DIV, mitol. biće; šumski demon koji obično živi po pećinama; vel. stasa i snage, ali glup i lakoveran, tako da ga lako mogu prevariti, što je čest motiv nar. priča. Verovanja u d. veoma stara. D. postaju u predanju pojedinih naroda i izumrli stan. odnosne zemlje: tako kod Grka Kiklopi, kod nas Ilimi (Jelini) ili Grci, Obri (Avari) i dr. Divovski rast → rast.

DIVAN (pers.) 1) skupština, veće; dvor vladara, vel. vezira ili pokr. guvernera; dvorana za sednice. 2) vrsta sofe koja služi i kao postelja. 3) zbirka pesama pers. pesnika Hafiza, poređanih prema krajnjim slovima rima; sadrži oko 600 oda; od njih najvažnije one u kojima pesnik opevao ljubav i vino. Divanana, ograđen balkon, doksat.

DIVAC Nedeljko (• 1883.), prof. biol. na Višoj ped. šk. u Beogradu, publ. i političar; napisao više rasprava iz svoje struke: Tvrdokrilci St. Srbije i Makedonije, Spermatogeneza u Naucoris cimicoides i Spermatogeneza u Dytisuos marginalis.

DIVERGENCIJA (lat.), razilaženje, udaljavanje u

File: 0328.png---\espe\Rasic\-----------------------------------------

supr. pravcu (→ konvergencija). D. vektora, izvod spec. vrste mat. veličine koja karakteriše promenu zapremine. D., ugao d. → lisni raspored.

DIVERJE Anri (Duveyrier, 1840.-1892.), frc. geograf, ispitivač Sahare i kolonizator Sudana.

DIVERTIKULUM (lat.), kesasto proširenje, urođeno a ređe i zadobiveno, kod šupljih organa ili kanala (npr. jednjaka, mokraćne bešike itd.).

DIVERTISMAN (frc.), laki muz. komadi: kupleti, deklamacije, igre; razonoda.

DIVIDE ET IMPERA (lat.: podeli, pa vladaj, tj. pozavađaj one kojima želiš da vladaš), izreka koja se pripisuje frc. kralju Luju XI (1461.-1483.). D. ut regnes (lat.: podeli da bi vladao), polit. načelo Makijavelija; običnije: d. et impera.

DIVIDENDA (lat.), deo čiste dobiti kod a. d., koji se deli među akcionare srazmerno po akcijama (na svaku akciju jednak deo).

DIVI-DIVI (Caesalpinia coriaria, fam. Caesalpiniaceae), plod 1 mahunare iz tropske Amer., koji sadrži taninske sastojke i upotrebljava se za štavljenje.

DIVIZIJA (lat.), združena jedinica od svih gl. rodova vojske. 1) suhozemna d.: 3-4 puka peš., 2 puka art. i 1-4 eskadrona konjice, a može se za 2 časa razviti za borbu; 2) vplov.: 4-6 pukova u 2-3 brig.; u miru ima i protivavionsku odbranu; 3) mornarička: 3-6 brodova istog tipa pod naročitom komandom; 4) konjička: 3 brigade po 2 puka po 4 eskadrona (svega 24 esk.); uloga: izviđanje i dejstvo protiv nepr. konjice. Divizion, taktička jedinica u art., sastoji se iz 2-4 baterije; može biti u sastavu puka ili samostalan; odgovara bataljonu u peš.

DIVIZIONIZAM, način slikanja koji uveli frc. impresionisti od 1863.: tonovi, umesto da se mešaju na paleti, stavljaju se na platno često jedan do drugog; da bi se dobio zelen ton metnu se plavo i žuto: optičko sjedinjenje se, na izvesnoj daljini, izvede u oku posmatračevu; na taj način boje dobivaju neobičnu živost i svežinu.

DIVIZMA (Verbascum, fam. Scrophulariaceae), biljka, preko 200 vrsta, u Evr., Az. i Afr., većinom u stepskim i stenovitim suhim plan. predelima; manji broj živi po šumama. V. phlomoides, korovska biljka, veoma rasprostranjena u Evr., žutih, tanjirastih, krupnih cvetova u dugačkoj cvasti; veoma dlakava. V. thapsiforme, sličan prethodnoj, cveće sadrži eterskog ulja, šećera, gume i sluzi; u med. se ranije mnogo upotrebljavao čaj od cveća kod katara u dušniku, radi lakšeg iskašljavanja ili spolja za obloge kao razmekšavajuće sredstvo; danas se retko prepisuje.

DIVIZOR (lat.), delitelj, → računske radnje.

DIVIKO, helvetski vođ iz 1. v. pre Hr.; potukao Kasija i Pizona, ali i njega potukao Cezar kod Bibrahte.

DIVINA COMMEDIA → Božanstvena komedija.

DIVINACIJA (lat.), pretskazivanje budućnosti po snovima i pojavama u prir. (→ gatanje).

DIVIT (tur.), pisaći pribor, mastionica.

DIVKOVIĆ Matija (1563.-1631.), 1. knjiž. bos. franjevaca na nar. jeziku, čiju knjiž. aktivnost izazvao protivreformatorski pokret; pisao dosta popularno i imao veoma lep uspeh u narodu; svoja dela štampao »slovi sarpskiemi«, tj. ćirilicom koja u to doba bila jedino pismo u upotrebi po B. i X.; objavio Nauk karstianski, Sto čudesa device Marije i Beside svarhu evanđelija nedjeljnijeh.

DIVLjAČ 1) divlje životinje, u lovačkom rečniku: životinje koje se love; deli se na dlakavu (divlje sisare, obrasle dlakom) i pernatu (ptice); → lovna d. troši većinom hranu koja za čoveka ne pretstavlja vrednost, ali i hranu koju oduzima od čoveka i stoke, a nanosi i neposrednu štetu usevima, vinogradima, voćnjacima i mladom šumskom drveću; sopstvenici lovišta mogu preduzeti mere da se smanje štete od d.; preventivna su sredstva: ispravan odnos između broja d. i mogućnosti ishrane, povećanje prir. ishrane unošenjem u šumu raznog šiblja i drveća, trave i bilja koje d. rado traži, dodavanje veštačke hrane, naročito zimi, ograđivanje lovišta, naročito prema poljopr. kulturama; i sami sopstvenici zemljišta mogu smanjiti štete odbrambenim merama: plašenjem visoke d. noću, omotavanjem voćaka slamom, trnjem i sl. Od svih vrsta mesa d. najbogatija u purinima, teško svarljiva; zabranjena artritičarima; od dugo ustajale (fazandirane) mogu da nastupe trovanja. 2) landovina, rod morskih riba koje žive po većim dubinama: raža, golub, mačka, pas (ćukov), volina, grdobina, sklat, drhtulja i dr. Divljačice, voćne mladice, dobivene iz semena, izdanka ili prporaka; za kalemljenje. Divljačna bolest, → hemoragična septikemija, koja se pored nekih domaćih životinja javlja i kod divljači, otkuda i dobila to ime. Divlja guska (fam. Anseridae), kod nas 2 vrste: d. g. i g. glogovnjača; zaštićena divljač, lovostaja 1./3.-15./6. D. mačka (Felis catus, fam. Felidae), živi u gustim šumama, gde se danju sklanja u šuplje drveće, napuštena skrovišta lisica ili jame u stenama; noću hvata plen, manje sisavce i ptice; može postati veoma štetna za plemenitu divljač; stoga uvršćena u zverad, koju svako može tamaniti na području svog imanja (izuzetno i vatrenim oružjem); lov na njih se ne priređuje; obično lovac nailazi na nju slučajno prilikom dr. lova. D. patka, plovka (Anatidae), živi po močvarnim krajevima,

[Illustration]

u rogozu i trsci, a zimi i po vel. sleđenim rekama; zaštićena lovna divljač s lovostajom 1./3.-15./6.; love se na razne načine: vrebanjem s obale, vozeći se čamcem po reci, uveče na doček, gazeći po bari, itd.; lov mrežama kod nas zabranjen. D. svinja (Sus scrofa), ubraja se u red papkara nepreživara; zadržava se u gustim i vlažnim šumama s barama i kaljugama; množi se brzo; kad se namnoži, može biti veoma štetna po poljopr. i šumarstvo; stoga je naš Zak. o lovu stavlja u isti red sa zverinjem, pa ih može sopstvenik na svom imanju tamaniti, ali vatrenim oružjem samo u krajevima koji su proglašeni za ugrožene od d. s.; ako se u nekom lovištu prekomerno umnože, opšta upravna vlast može narediti hajku; naš novi zak. predviđa i naknadu za štete od d. s.; love ih hajkom, iz zasede, vrebanjem na visokom snegu itd.

[Illustration: ]

DIVLjE MESO (→ granulom), rane s nabujalim (granulacijama), bolesnim, inficiranim tkivom, teško zarašćuju; u narodu: i neizlečive rane izazvane tbk., sifilisom i rakom.

DIVLjI BRAK → konkubinat.

DIVLjI KRASTAVAC (Ecballium elaterium, fam. Cucurbitaceae), korovska, dugovečna zeljasta biljka koja puzi; liči na k.; zreo plod pri dodiru kod osnove naglo se otkida od peteljke i na otvor koji se tako stvori snažno izbacuje seme zajedno s tečnom, sluzavom masom; raste oko Velesa, sred. obl., na Kavkazu, sev. Afr., na Azorskim O. D. proja, đinđuvak, ptičja proja, divlji mehur,

[Illustration]

(Lithospermum officinale, fam. Boraginaceae), jednogod. maljava zeljasta biljka, bela cveta, mrka sitna ploda; česta po livadama, krčevinama i šumarcima, visoka oko 20 sm; sadrži 1 crvenu boju u korenu, a u plodu kalcijum-karbonata i silikata; ranije se u med. (danas veoma retko) upotrebljavao plod ove biljke kod katara, peska i kamena u mokraćnim putevima, kod poremećaja menstruacije i kod proliva. D. šimšir → šimširika.

DIVLjI POTOK → bujica.

DIVNIĆ Petar (1525.- oko 1600.), vlastelin iz Šibenika; istakao se borbom s Turcima i kao pesnik; poznata mu pesma U pohvalu grada Šibenika.

DIVOKOZA (Rupicapra rupicapra, fam. Bovidae), kopitar iz reda šupljorožaca (Cavicorniae); ne odbacuje rogove, koji su slični rogovima antilopa; stanuje po visokim vrletima evr. i kavkaskih plan., ali se spušta i u šume; neobično plaha i oprezna divljač; kod nas je ima u Alpima, Herc., uz Drinu oko Foče, po Tari i u graničnim plan. prema Grč. i Arb.; po jačini rogova i telesnom razvoju naša spada među najjače u Evr.; lovišta u kojim živi imaju vel. vrednost i postižu visoku cenu u krajevima sa zakupnim sistemom lovnog prava; love ih na privlak, najviše za vreme parenja, obično u nov., kada jarac ima na leđima duge dlake zvane peraja, i hajkom; po našem Zak.

File: 0329.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

o lovu lovostaja za divojarce traje 1./1.-31./7., a za divokoze 16./12.-31./8.

DIVULjE, hidroavionska baza jsl. ratne morn. kod Trogira.

DIVČI BARE, na 37 km od Valjeva, na putu za Kosjerić, preko 970 m nadm. v.; klimatsko mesto obraslo četinarima; letovalište za malokrvne i dr.

DIVŠA, Đipša, man. u Fruškoj Gori; crk. posvećena sv. Nikoli; današnja hramovna zgrada sazidana u 18. v., a tada rađen i ikonostas.

DIGAZON Žan-Batist-Anri (Dugazon, 1746.-1809.), frc. glumac; njegova žena Roza Lefevr (1755.-1821.), odlična pevačica i glumica; tip uloga koje igrala nazvan po njoj digazona i majka-digazona.

DIGALEN → digitalis.

DIGASINjSKI Adolf (1839.-1902.), polj. knjiž., naročito poznat po pripovetkama sa sela i iz životinjskog sveta; najbolje delo: Blagdani života.

DIGEKLEN Bertran (Du Guesclin, oko 1320.-1380.), frc. vojvoda, borio se u stogod. ratu s Englezima i svojim junaštvom podigao ugled frc. kralju Šarlu V.

DIGENIS Akritas, junak viz. nar. pesama koje se odnose na viz.-ar. ratove u 10. v.; ima mnogo sličnosti s Kraljevićem Markom.

DIGENO RAZMNOŽAVANjE → razmnožavanje.

DIGESTE, Pandekte, 1 od 4 zbornika Justinijanove kodifikacije rim. prava, sadrži izvode iz najčuvenijih pravnih dela.

DIGESTIVNI APARAT, digestija → varenje.

DIGI Leon (Duguit, 1859.-1928.), frc. pravni pisac, prof. univ. u Bordou; sledbenik Konta i Spensera, tvorac n. teorija u javnom pravu, kojima se pročuo i istakao (teorija o državi, suverenu itd.).

DIGITALIS, naprstak (Digitalis, fam. Scrophulariaceae), 18 vrsta raznih biljaka pustikara, od kojih neke dostižu i visinu od 1 m; rastu po Evr., S. Amer. i Az.; najčešće: D. ambigua, krupna, žuta cveta, nalik na vezalicu, i D. purpurea, koja se i gaji kao lekovita; list joj ima slab ali karakterističan miris, a gorak i odvratan ukus; u njemu se nalaze lekoviti sastojci glikozidi, koji umiruju srce, usporavaju njegove ubrzane udare i teraju na mokrenje; upotrebljava se za spravljanje raznih preparata (digalen, digipuratom itd.); kod srčanih mana daje se samo po uputstvu lekara.

DIGNITET (lat.), dostojanstvo; crk. služba, položaj (kod kat.).

DIGRESIJA (lat.), otstupanje. 1) ugao koji zaklapaju vertikala i meridijan 1 zvezde bliske polu; upotrebljava se i u smislu → elongacije. 2) greška protivu dobre kompozicije paragrafa ili kog većeg sastava; dopuštena kad se to bez nje ne bi razumelo, inače je treba izbegavati.

DIDAKTIKA (grč.), teorija obrazovanja; deo pedagogike koji govori o nastavi; prvo bila empiriska, danas eksperimentalna; sistematski obrađivana od Komenskog; usavršili je nem. ped.; savr. pedagogika ne deli vaspitanje od obrazovanja. Didaktička poezija, poučna poezija; u njoj izlaganje mora biti jasno, bez ikakvih teškoća za razumevanje, i s manje dinamike, da bi se pouka mirno i lako shvatala.

DIDASKAL (grč.), uč. na prav. I; predavali bogosl. nauke i poučavali u šk.; neki srp. pećki patrijarsi držali ih kao uč. i propovednike pri svojoj katedralnoj crk. Didaskalije, studije o dramskoj poeziji i njenom izvođenju kod st. Grka.

DIDAHE (grč.), učenje 12 apostola, st. hrišć. spis.

DIDIJE 1) poslednji lombardiski kralj, tast Karla Vel., koji ga zbacio s prestola, 774. 2) Julijan, rim. car (193.), ubijen od pretorijanaca koji ga doveli na presto za novac. 3) sv. (oko 540.-608.), ep., kamenovan po naređenju franačke kraljice Brunhilde.

DIDIM, antički grad u M. Az., blizu Mileta; u njemu bio čuven Apolonov hram; okolina mu bogata arheološkim ostacima.

DIDIM 1) grč. gramatičar iz Aleksandrije, Ciceronov savremenik (1. v. pre Hr.). 2) (311.-396.), grč. teolog, upravnik aleksandriske šk., uč. sv. Jeronnma.

DIDIĆI → Djedići.

DIDO, grupa kavkaskih (jafetitskih) plemena u zap. Dagestanu (oko 11 500), po jeziku srodnih kavkaskim Avarima (→ Andi-Dido).

DIDONA, kći tirskog kralja Bela; kad joj brat ubio muža Siheja, pobegla u sev. Afr., gde osn. Kartaginu; zaljubljena nesrećno u Eneju izvršila samoubistvo.

DIDRO Deni (Diderot, 1713.-1784.), frc. pisac, tipični pretstavnik veka prosvećenosti, prvo pod uticajem ideja Loka i Ševsberia, zatim deist i najzad materijalist; više od 20 god. izdavao znamenitu Enciklopediju, u saradnji s Rusoom, Marmontelom, Dalamberom i dr.; izradio članke o um. i zan.; u tom poslu pomogla ga materijalno rus. carica Katarina II; pored toga pnsao novele, romane, poz. komade, knjiž. i um. kritike; idejno plodan i raznovrstan, imao vel. uticaj na savr. duhovni život; važnija dela: Načela moralne filozofije, Filozofske misli itd.

[Illustration]

DIES (lat.), dan → rok (termin). D. ater, crni dan, dan nesreće. D. dominica, dan gospodnji, nedelja. D. interpellat pro homine (lat.: dan opominje mesto čoveka): dužnik je lično dužan da zna kada dospeva ugovoreni rok, a poverilac nije dužan da ga opominje; otuda neizvršenje obaveze o roku pretstavlja zadocnjenje, koje protekom vremena automatski nastupa. D. irae, dan srdžbe D. natalis, rođendan.

DIŽON (Dijon, grad (91 000 st.) u i. Frc., u i. podnožju Kot d'Ora, na Burgundskom Kanalu i važnoj žel. raskrsnici; katedrala (13. v.), palata burgundskih vojvoda (1366.), univ. (1723.), bot. vrt; ind. boja. život. namirnica, metalna; trg. i izvoz burgundskih vina.

DIZ Fridrih (1794.-1876.), osn. rom. filologije; gl. dela: Gramatika rom. jezika, Etimološki rečnik rom. j.

DIZALICE, sprave uglavnom namenjene dizanju i spuštanju tereta (teretne), ili ljudi (putničke). Motorne d. pokreću motori (el., parni, s unutrašnjim sagorevanjem) najčešće na taj način što namotavaju (pri penjanju) žičane konopce koji vuku d.; brzina kretanja oko 1,5 m/s; veće brzine (u SAD do 6 m/s) dopuštene samo uz naročitu dozvolu vlasti; putničke moraju biti osigurane protivu naglog padanja u slučaju da konopac pukne. D. toplotne → kompresori.

DIZANjE TERETA, grana teške atletike, 1 od najst. tel. vežbanja; takmičara prema težini tela ima 6 kategorija.

DIZGIN (tur.), deo zaprežnog ili jahaćeg pribora od kože ili užadi; služi za upravljanje životinjama kod vožnje ili jahanja,

DIZELOV MOTOR, odlikuje se neposrednim ubacivanjem goriva ispred klipa, u kojem prethodnim sabijanjem vazduh toliko zagrejan da se gorivo samo pali; gorivo se ubacuje pomoću veoma sabijenog vazduha (kompresorom) ili pomoću opruga iz pretkomora (bez kompresora; → motori); dobio ime po nem. konstruktoru Rudolfu D. (Diesel, 1858.- 1913.).

[Illustration]

DIZENTERIJA ( grč. ). srdobolja. D. klična ili bacilarna može biti veoma teška i opasna; inkubacija 3-7 dana, početak obično postepen, može biti i nagao, malaksalost, neznatno povećanje temperature, krčanje u trbuhu, učestane stolice (10-20 i više za 24 sata) upočetku žitke, bezbolne, docnije samo sluz, krv, u maloj količini kao ispljuvak, bez fekalija, bolovi pre stolice (naponi) i posle stolice na čmaru (tenezmi); često nagon na stolicu bez rezultata, usled mnogobrojnih stolica i vel. gubitka tečnosti dovodi do iznemoglosti i vel. žeđi; obično traje oko 2 nedelje; oporavljanje dugo; može uzeti hronični oblik; komplikacije razne, ali ne česte; prouzrokovači (bacili: šiga-kruze, fleksner, strong, his i dr.) nalaze se u crevima obolelih, luče otrove koji štete sve organe i prave površne grizlice naročito u debelom crevu; iz creva dolaze izmetom u okolinu obolelog, odakle se obično vodom raznose; pouzdano lečenje antidizenteričnim serumom, dijetom, sredstvima za čišćenje, za dezinfekciju creva, za umirenje bolova prema slučaju, predohrana: dezinfikovanje izmeta, čuvanje od nekuvana povrća i svega što može biti zagađeno izmetom, kao voda (rečna, bunareka, otvorenih izvora). D. amebna (dysenteria entamoeba), zarazno oboljenje sasvim slično kličnoj; oboljenje toplih predela, j. i primorskih krajeva naše zemlje; prouzrokovač ameba histolitika; obično ima hroničan oblik; česte komplikacije na jetri; lečenje dugo, jer pouzdanog leka nema; s vel. uspehom upotrebljavaju se: emetin, salvarsan (ubrizgavanjem), jatren (jodni preparat) klizme ili pilule i dr. (na sl. amebe, izazivači d.).

DIZIJA (tur.), niz.