Пређи на садржај

Нацрт споразума о васпостављању црквеног јединства

Извор: Викизворник

НАЦРТ СПОРАЗУМА О ВАСПОСТАВЉАЊУ ЦРКВЕНОГ ЈЕДИНСТВА

Српска Православна Црква, односно Пећка Патријаршија, имајући у виду реалне духовне и пастирске потребе, и одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве број 47/1958, 6/1959-записник 57 од 17/4 јуна 1959.г., признаје постојећим епархијама Православне Цркве у Републици Македонији, односно Охридској Архиепископији и њеној дијаспори, широку црквену самосталност, односно најширу црквену аутономију, остављајући питање коначног решења, сагласно канонском саборском поретку Православне Цркве, будућем свеправославном сагласју Пуноће Цркве у Духу Светом.

По свом конкретном садржају, то подразумева следеће:

  1. У свом унутрашњем животу и у својим црквено-пастирским делатностима Православна Црква о којој је реч има самосталност у складу са општеважећим канонским нормама. Сходно томе, она има свој Свети Архијерејски Синод и Поглавара.
  2. Црква о којој је реч управља се на основу општеважећег канонског устројства Православне Цркве и свог Устава.
  3. Поглавар представља своју Цркву пред Српском Православном Црквом, а успостављање евхаристијске заједнице и канонског јединства са Српском Православном Црквом јесте сведочанство црквеног јединства и са осталим помесним Православним Црквама.
  4. Поглавар се ословљава са Његово Блаженство или Блажењејши и носи белу панакамилавку са брилијантским крстом.
  5. Избор Поглавара потврђује Патријарх српски, пре свега заједничким служењем Свете Литругије са њим.
  6. У чину устоличења новоизабраног Поглавара учествују Патријарх српски или његов изасланик и један од архијереја речене Цркве.
  7. Поглавар на светој Литургији, на В первих помјани, помиње Патријарха српског, а на Великом входу може да помиње и поглаваре других помесних Цркава, док подручни епархијски архијереји и викарни епископи помињу име Поглавара.
  8. Поглавар, или његов изасланик, учествује у варењу и освећењу светог мира са Патријархом српским, у знак јединства у Духу Светом.
  9. О избору и устоличењу Поглавара речене Цркве Патријарх српски обавештава Васељенску Патријаршију и помесне Цркве. Са своје стране, о томе може обавештавати и Поглавар својим мирним писмом.
  10. О оснивању нових и арондацији постојећих епархија одлучује Свети Архијерејски Синод и о томе службено извештава Патријарха српског.
  11. У случају суђења епископу или у другом случају сличне тежине, када, сагласно канонском поретку Православне Цркве, треба да одлучује Сабор од најмање дванаест епископа, број епископа који недостаје биће обезбеђен из епископата Српске Православне Цркве.
  12. Епархијске архијереје и викарне епископе бира Свети Архијерејски Синод речене Цркве.
  13. Поглавар, при саслуживању са Архиепископом пећким, Митрополитом београдско-карловачким и Патријархом српским, стоји са његове десне стране.
  14. Сагласно древном црквеном предању и историјској пракси, Црква о којој је реч носи назив Охридска Архиепископија. Охридска Архиепископија може, по досад устаљеној вишедеценијској пракси, у свом унутрашњем међусебном службеном општењу са Пећком Патријаршијом да користи назив који је и до сада користила.
  15. Из истих разлога, Поглавар званично носи титулу Архиепископа охридског и Митрополита скопског, а у унутрашњој употреби може да користи и досадашњу титулу.
  16. Православна Црква о којој је реч учествује на свеправославним конференцијама, саветовањима и свечаностима, а уз сагласност Васељенске Патријаршије и у сусретима Поглавара аутокефалних и аутономних Православних Цркава.
  17. У духу ових одлука неопходно је усагласити уставне прописе који се односе на споразум о воспостављању канонског јединства.

НАЧЕЛНИ СПОРАЗУМ О ПАСТИРСКОЈ САРАДЊИ

Питање успешног и канонски исправног пастирског старања за припаднике српског народа у Републици Македонији и за припаднике македонског народа у Србији и у другим српским областима, као и у Хрватској, Словенији и другде на канонском подручју Српске Православне Цркве, треба решити братским договором о постављању парохијских свештеника из исте народности на парохије односног националног састава и о коришћењу односног језика у богослужењу, проповеди и администрацији, с тим што ће се дотични парохијски свештеници налазити под јурисдикцијом надлежног епархијског архијереја.

Извор

[уреди]