Zamukni sva hvala tihoga slavica Писац: Џоре Држић
Zamukni sva hvala tihoga slavica
Zamukni sva hvala tihoga slavica
i sva čâs ostala letuštih jur ptica;
zamukni sva slava po moru ka slove,
sirena gizdava pojući kad plove,
ar slišam i vidim da glasom nî druga5
toj vili ku slidim kako sve nje sluga;
ni nigdar bi čuven ni će bit lipši glas,
ni toli još ljuven da ima veću slas.
Narav se začudiv sam sebe prikori
er, velmi sve trudiv, takmen glas ne stvori.10
Mnju nije zemaljski ni na saj svit stvoren
ner s nebes anđelski, rajom je uzoren;
ter bi dan toj vili, umrli da znaju
ku milos Bog dili prid sobom u raju,
da se svak uteče i sili k njemu doć15
i u svem da reče prem svasma saj svit oć.
Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 19-20, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
