Četu kupi Varnica ajduče,
Četu kupi tri nedije dana
Po Zagorju i okolo njega;
Ter podiže mlade zagorane,
A i š njiman mlade ogorane, 5
Devet stotin i više junaka,
Sve po izbor mlajani momaka.
Kad Varnica četu sakupijo,
Na Kaštila ravna udarijo,
A na Lukšić selo primaleno, 10
Čuo ga je Vukotiću knježe
Ter je brzo četu sakupijo,
Sve junaka mladi kaštelana;
Sedan stotin ni veće ni manje.
Stigoše se dvi čete ognjene 15
Kod crikvice od svetoga Jurja,
Stigoše se ter se udariše
Na pojicu poja malenoga:
Sikoše se od jutra do podne,
Još se ne zna čigov mejdan biše. 20
Kad to vidi Vukotiću Stipe,
On poside dobra konja svoga,
Po imenu dorata vrloga,
Ter susriti Varnicu ajduka;
Tijo mu je Stipe govorijo: 25
„Ej, prida] se, Varnica ajduče,
„Ti sramoto od sviju Kaštela,
„Ti pogrdo tvoje otažbine;
„Al se pridaj ali se pokloni,
„Rusu ću ti okinuti glavu, 30
„Nosiću je do sela Novoga,
„Dino si se ružno porodijo."
Odgovara Varnica ajduče:
„Ne plaši me, Vukotiću kneže,
„I dosad san s Turcin bojak bijo, 35
„Ali san ji vazda pridobijo,
„I tebe ću, Vukotiću kneže."
Pa poside itra vranca svoga,
Ter poleti niz to poje ravno,
A za njimen Vukotiću kneže. 40
Stigoše se ter se udariše,
Bojna jin se kopja polomiše,
Povadiše puste buzdovane,
Ter s' opeta iznova udriše;
Tukoše se tri debela sata, 45
Jedan drugon do-rvat ne može.
Kad to vidi Vukotiću kneže,
Zelen kalpak na oči namiče,
Škrinu zubin i ubode konja,
Ter udari Varnicu ajduka; 50
Kako ga je lasno udarijo,
S crnon ga je zemjon sastavio:
Otkide mu od ajduka glavu,
I nosi je u selo Novomu;
Na zvonik je on junak popinje 55
Neka vidu mladi kaštelani.
Grdnu glavu Varnice ajduka.
I ta glava godinicu dana
Na zvoniku uvike je slala!
