U mjesto prćije prim', KATE, suze ove
nalipa gorčije i plačne celove
i uzdah i ovoj cvijetje ko dava ti
nesrićni otac tvoj i tužna tva mati.
Kad oči otvori ter vidi, kćerce, svit, 5
naglo ih zatvori za već ga ne vidit.
Ne bi ti ugodan, tijem njega ostavi,
a pođe bolji stan uživat u slavi.
Jak zvijezda na noćnoj vedrini prosine
noseć pram svijetli svoj i ončas izgine, 10
ovako tvoj ukras meu nami vidismo
lipotom svital vas i opet zgubismo.
Ufanje davaše u svemu nami ti,
da ovdi imaše dug život tvoj biti,
ufanje, koje sad prinije nam žestok plač, 15
pokle nas iznenad ostavi hrlo tač.
Ostasmo, vajmeh! mi kako dub komu zgar
najljepše izlomi sve grane plah vjetar;
a ti sad uživaš radosti velike.
Porode slatki naš, stoj z Bogom u vike!5
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 161, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
