Divojka je sokola gojila,
Devet let ga je v njedra nosila.
„Aj sokole, milo dobro moje,
Ki prejaše goru kroz oblaci
I pretira ptice iabudove, 5
Ako bi je ko pero otpale,
To će biti sreća divojkinja.“
Sokol ju je lipo poslušao,
I prejaše goru skroz oblaci
I pretira ptice labudove. 10
Otpalo je pero labudovo
Na bijelo krilo divojkino,
To bijaše srića divojkina.
