Poiché del mio languire

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Poiché del mio languire
Писац: Саво Бобаљевић




Poiché del mio languire,
   Dolce nemica mia, si vaga sete;
   E di quel sol vinete;
   Vorrei, che fosse eterno il mio martire.
Ma perche l'alma auezza 5
   Al lume de' vostri occhi, onde s'auuiua;
   Hor, che di quelle' e priua;
   Ogni altra luce al mondo fugge, e sprezza:
   Tosto conuien, ch'io mora,
   Et esca di dolor, che si m'accora; 10
   Voi di piacer, che sol vi tierne hor viua.
   Però non siate schiua
   Almen per vostro prò di darmi aita.
   Ch'e bene opra crudel priuar di vita
   Vn amante fedele; 15
   Ma troppo è più crudele
   Se stessa fare anchor con lui perire.



Izvor[уреди]

Savino de Bobali: Rime amorose, e pastorali, et satire, Aldus, Venetia, 1589, str. 7


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Саво Бобаљевић, умро 1585, пре 435 година.