Plačne me očice, kadgod vas obratim
onojzi na lice, cieć koje zled patim,
u plaču odkrite vaskolík nepokoj
u komu vidite jadovni život moj,
jeda vas pomili, da veće jur s vami 5
srdašce ne dili grozni plač s tugami.
Ere je pritužno me srce zacić vas
ostalo vik sužno, zgubivši svoju vlas.
Molim vas toga rad, ne htjejte tajati
čemerni plač i jad za cieć vas ki pati.10
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
