Pjesanca Jesusu peta

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Pjesanca Jesusu
Писац: Мавро Ветрановић


Pjesanca Jesusu



Od tebe, Jesuse, ne pitam dražu stvar,
   razini plač i suze da meni daš na dar,
da cvilim i suzim svak čas bez pristanka,
   i željno da tužim do smrtnoga danka;
za-č staviti svu želju, da budem plakati5
   dokli smrt u zemlju me tielo obrati.
Srdačce za-č moje ciepa se i dvoji,
   gdi tielo toj tvoje ranavo sve stoji,
toj tielo prisveto, blaženo i drago,
   na križu raspeto i golo i nago,10
vaj koje nie zdravo, od igle što bi rat,
   ner je sve ranavo od glave do potplat;
ranavo i šuplje ter tielo toj tvoje
   u krvi se kuplje na križu tuj stoje.
A za što vaj meni, ner samo za grieh moj15
   Jesuse ljuveni, raspet se cla takoj,
i od trna krunicu rad moje ljubavi
   na svetu glavicu. Jesuse, postavi;
a oči me ne cvile a srce ne plače,
   gdje se su upile do moždan te drače,20
i svake ranice niz glavu pri svetu,
   krvave kapljice ter lete do petu,
krvave kapljice ter s desna i s lieva
   peru ti sve lice ko suncu odsieva.
Tuj slatku krv đieliš, o vječna ljuvezni,25
   da moj grieh zamieniš tom tvojom boljezni.
Za toj te ja molju, vidj moje smiljen'je.
   daj mi plač na volju i grozno cviljen'je,
da željno ja cvielim i javi i u sni,
   da s tobom vaj dielim tej tvoje boljezni,30
da u suzah vas plovem, Jesuse dragi moj,
   neka se nazovem u muci dionik tvoj;
neka ja cvileći za ljubav istahnu
   tuj žalos dieleći pri tebi izdahnu,
jeda mi žalos taj u veljoj tužici35
   pokloni vječni raj grješnojzi dušici,
rad ke se poboli shranit ju želeći,
   tuj dragu krv proli na križu viseći,
Jesuse milostiv, jedina sladosti
   gđi toli boljezniv trpi te žalosti,40
najmanši gdi nie vlas u svetoj toj glavi,
   koji t' nie zamazan u masti krvavi;
a uda ostala do šljanka i zgloba
   sva t' se su rastala rad mojieh zlieh zloba,
gdi se sam dopušta na križu pribiti,45
   ljubavi gorušta i tuj krv proliti.
Za toj ti hvala bud po vas viek do vieka,
   ki prija tolik trud za mene grješnika.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 444 године.