Pjesanca Jesusu šesta

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Pjesanca Jesusu
Писац: Мавро Ветрановић


Pjesanca Jesusu



Pogledaj Jesuse, za milos, ku t' prosim,
   konope i uze, na grlu ke nosim,
po zemlji na nica vaj gdi se prostiram,
   moj obraz i lica ter suzom opiram,
da cvilim i plačem prid tvojom milosti,5
   čijem zledi oplačem čemerne za dosti.
Blaženi zač tvoj kruh ja mislim prijati,
   suzami zloban duh kad budem oprati;
nu moje smiljen'je i moj plač krvavi
   i grozno cviljen'je u zabit ne stavi.10
Ako sam i grješnik, kladenac nu si ti,
   u kom je vječni lik, komu se daš piti:
i željno tko suzi i svoj grijeh opira,
   a tvoj kruh okusi, nigdare ne umira.
Marija grješnica tač je grijeh dobila,15
   kad bješe sva lica suzami polila,
i poče opirat suzami tve noge
   i vlasom otirat za grijehe za mnoge.
I oni razbojnik na križu viseći,
   da si bog i človik tuj tebe videći,20
proli se u suze za zlobe grješnik taj,
   i od tebe Jesuse izdvori vječni raj.
Još te se odreče učenik vjerni tvoj,
   nu milos pak steče, Jesuse dragi moj;
zašto se poboli i kaja za svoj grijeh,25
   kladenac ter proli od suza krvavijeh:
a ja sam vrhu svijeh, more se pravo rijet,
   hudaca i zlobnijeh, koji su na saj svijet,
ter ne smijem k tebi prit na slavnu večeru,
   nu se ću pod sto skrit, mrvice da beru,30
mrvice da ližu, pod tvoj sto ke padu,
   da moj duh utišu, ki cvili u jadu,
želeći brašanca od tvoje milosti;
   i onogaj jaganjca puna sve sladosti,
koga si blagoval u vrime od muke,35
   kad se si sam podal grješnikom u ruke;
gdi bih rad plakati od velje tužice,
   i tvoje oprati suzami nožice,
jeda me tve oko pod stolom pogleda,
   gdi stojim nizoko; ter meni milos da,40
po plaču i tužbi neka sam i ja tvoj
   u ljuvenoj družbi, Jesuse slatki moj,
ku brašnom nasiti od tijela svetoga
   i žednijem da piti kladenca živoga;
kijem tijelo ne brani ni krvi prisvete,45
   i duh njim sahrani od muke proklete,
ljubavi tvoje plam ter se tač smilova
   tere njim višnji kram s blaženstvom darova.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 444 године.