1ШТОРИОПРАФИЈА Раткајево' дело, поДељено у 6 књнга, пониње са похопом, а' свршава-са 1592. За старија .времена нема иикакве вредносги, а важно ,је за време, у воме је Рахкај живео, н које није дадево од љега. Писано .је са нарочнтом латрнотском тенденцијом, па је о те сгране редак пример из тих времена. Пета и шеста књига може послужнти и данас модернон историку. — Бенко Винковић (1581—164-2), вагребачки бискуп, бавио -се, у -неким сво.јим радовима, и ист-оријом загребачке цркве, па .је његов рад п-ослужио доцннјим нсторицима (Ритер - Витезовићу, Марцеловнћу, Ковачевићу, Крчелпћу н Фарлату), ма да ни.је оставио дубљих трагова. Кулминацију је постигла хрватока И. са радом Ивана Луцнуеа -(Лучић, Лучио, Трогиранина, 1604—1679), чије је критнчно дело Бе ге^по Ба1таИае е! СгоаИае КБг1 вех -(1666) не еамо најбоље и најважније у 17 веку, већ је своју вредноот задржало и данас. Ванредно солидна спрема, са познавањем на.јбољег што ,је у то доба дато на страни, нмао ,је Луциус пред собом путоказ, којим је кренуо, не поводећи се за начнном рада Орбинија, Лукариа и Завореа. Луциусово је дело прва критичконаучна историја; ■ оно се својом методом пздиже над сав дотадашњи, внше мање дилетантскн, рад. То се дело одликује не само својом особитом научном физиономијом, већ и методом п историсвом критиком употребљених извора. Пре почетка писања- дела обишао је Луциус сва места, где би могао наћи ш вора за своју тему, и т.у ,је толико -савестан, да задивљује, коликом је шстрајношћу и солидношћу прибирао грађу, од које је знатан део на крају свога дела и публиковао. Види се да је ‘ бухватио историску грађу екстенО сивно н интенсивно, јер је, поред археолошких и дилломатичвшх споменика Далмаци.је, упознао 'и главни.ја дела византиских, германско-романских, млетачких н мађарсвих писаца, Луцнјево дело садржи иоторију до 1420, т. ј. до времена, кад су 'Млечићи заузели Далмацнју. Луциус је претставник узорног прагматизма, али се запажа.ју јасни трагови елемената генетичког смера. И остали вегови раДОВН (нарочито М етопе јб1опсће с1ј Тга^ипо ога ЈеНо Тгаи) мањег обнма, показују исту озбиљност и научну вредност. И доиста је Луциус осншвач хрватске критичке И., која још и данас највише .почива на његовим оштроумним резултатпма. — Казимир Фрескот (Ргезсћо!), Мет о п е ћ1б1ог1сће е ^еојЈгарћшће Је11а Ба1таН а (1687), са својим политичко-тенденциознпм погледима не значи никакав напредак иза Луциусова рада. Напротив, чувени Француз Шарл Диканж (Би Сап^е) у поједннжм поглављима свога дела: Шз1ог!а ВухапНпа (1680) упознао је н Ф.ранцузе, и сав круг својих читалаца' са једнпм делом хрватске нсторије. 72
После Луциуса све- до 19 века није бнло ни једног оистематски писаног дела о целокулној истори-ји Хрвата. На.јвише- се обрађивала црквена историја по.јединих бпископн.ја, без -већих и дубљих резултата. У раду полихистора Ритера-Витезовића (1652—-1713) и-ма неколико историских монографи.ја, воје нису ни данас без вредности. Кгошка а1Ш зротеп. зуе^а зуе!а угкоу (1696) је заправо наставак Врамчеве хронике. У ноетској форми, у хексаметрима, износи догађаје 16 и 17 века — Р1огапНз СгоаНае заеси1а Јио с а г т т е Језсг1р!а, 1703 — са много података. Витезовић нпје био задовољан са делом Луциусовнм, и о то-ме је оставио чита-ву расправу. Његова Вапо1о^1а сиш сопНпиа ћапогит сћгопо1оДа аћ аппо Сћг. 641 садржи поузданих и улотребивпх детаља. Ма да ,је Луциусово дело штамлано већ 1666, доцнији дисци -нису много научилн од метода чувеног Тровнранина. Дубровчанин Јунпје Растић (КезН, 1671—1735) У СВ.ОЈОЈ. Сћгоп1сће И Ка^иза, ншје се много у-даљио од с.војих претходника Дубровчана. Тако исто и Тома Ковачевпћ (1-664—1724) з-агребачки жанониж, претходник Балтазара Крчел-ића, није у својим радовима отишао даље од вредности бољег дплетанта и хроничара. — Балта-зар Адам Крчелић (1715—1778), загре-бачки каноннк, познат је са свог обилног рада, чији квалитет, међутим, није у размери са квантитетом. Ш зШ пагит есс1ез1ае 2а^гаћјепзхз рагИз р п т а е , 1отиз I (1770), затнм Б е ге^шз Ва1таПае, СгоаИае, 5с1ауошае по!Шае рге11т1пагез (1770) н Аппиае јеоу његов животни .рад. Ма да је био учен човек, бескрајно амбициозан, и ма да је пред ообом нмао Луциуса, љегов рад ви-је оставшо дубоне бразде, поред све сво,је обилности. За старије перијоде Крчелић .је потпуно без вреднооти, а за нлађе, где му служи бискуп-ски и каптолски архив, гу-бн још и стога своју вредност. јер је -пиоао тенденциозно, упра-во по поруџбпни Марије Терезпје. У времену кад је радио Крчелпћ спренали су велико дедо (Иугкиш б асгит учени .језунте Филипо Ричелути (ШсериИ, — 1742), Даниел Фарлати (— 1773) и Јаков -Колети (Со1еН, — 1827). Они су дали најважније дело црквене нсторије епис-копија. на подручју старог Илирика. Од1751 до 1819 изашло је 8 томова тога. велпког и -важн-ог дела (9 том издао .је Булић 1902—-1909), које ,је од еминевтне важности ш за хрватску историју. Оно ,је -важно н п,о свој-о.ј обради, али још впше отога, што је касиијпм иоторицнма, пре систематских нубливо-вања извора, служило, а још и данас -служи, као ручна књига извора, нарочит-о за и-сто.рију средњег века, и то н-е само за 'Црквену., него и политичку и културну -историју Балкансвог Полуосгрва, у ирвом реду Далмацнје. То дело са обиљем публивоваиих извора, заједно
