Page:Botanička bašta u Beogradu.pdf/12

6

у опште који мисли да што темељитије у ботаници ради,
тај не може што му треба нигде да нађе на тако малој
просторији састављено, као у бот. башти.
    Осим ове главне, наставне користи коју ученици и
учитељи имају од бот. баште, ваља овде да се напомене
још нешто што их чини врло важним у погледу на на-
родну привреду, особито у земљама где је земљорадња
главни или једини извор богатства. У тима су земљама
бот. баште, кад су добро уређене и кад довољним срет-
ствима располажу, права душевна средишта за све оне
радње, које се било каковим производима биљнога царства
користе. Вртарство свакога реда, пољска привреда, шумар-
ство могу да се користе оним искуством које се у ботанич-
ким баштама тече тим, што ту наука будно прати све
фазе биљнога живота и упоређујући оно што је о томе
досле било познато са променама, које су се зар у новим
приликама појавиле, изводи правила за гајење биљака. Ово
важи за све, корисне и некорисне, познате и непознате
биљке, које су у научном обзиру све равне, премда се ове
последне у бот. баштама најбрижљивије проучавају у теж-
њи, да се број корисних биљака повећа. Има зар у свету
доста такових средишта, а мени су нешто боље позната
ова два: Jardin de plantes у Паризу и Kew-gardens
близу Лондона. Неће бити с горега да се у нас што више
о њима чује.
    Париски „Jardin de plantes” има поред угледног са̂да
и лепих стаклених зграда још и приличну менажерију и
врло богате збирке из три царства природе. Ту се држе
предавања из свију грана јестаственице; ту раде непрестанце
многи домаћи и страни научари. Ове штоће некада у Фран-
цуској и њеним колонијама у било којој грани физиогра-
фије да се предузме, сви који ће природњачким којим
заводом, или каквом научном експедицијом да управљају,