Oni plam ljuveni, ki se, mnjah, ugasi
od velje studeni, koja me porazi,
i duzieh godišta, u kojieh ma mlados
potraja u ništa veselje i rados.
Oganj se i nemir — — - — — — — — 5
trud, boles, ka nigdir — — — — — —
vidim ja ugašen vas kolik — — — — —
nu mirno utažen — — — — — — —
ter scienim na drugom sgriešen'ju
ne bude, jaoh, tugom zapeta mlados ma 10
cieć suza, koje ja dan i noć, hip i čas
prolievam bez broja niz bliedi moj obraz.
A za to mlados ma stavit' će svaki red,
da progje očima od srca svaku zled.
Za što me očice uzrok su tomuj vas, 15
da pusti suzice me srce svaki čas.
Koji ne bi plamen tač primog'o sa svu moć
od oči mojieh plač, ki lievam dan i noć,
neg' li će toj ljubav i moj sud svršeni,
da tužim ne pristav u muci ljuveni. 20
Kroz toj ću plakati i cvilit' ovakoj,
dokli god prikrati plačući život moj.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
