Oh, kruno pridraga, biserni moj cvite

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Oh, kruno pridraga, biserni moj cvite
Писац: Џоре Држић


Oh, kruno pridraga, biserni moj cvite



Oh, kruno pridraga, biserni moj cvite,
   Ljubav me primaga da umrem krozi te!

Tijem ne ktî zamirat, ar oči utiču
   Tve gizde pozirat kojim se vas diču;

Ni mi kti zabavit, molim te za milos,5
   Sluga se tvoj pravit, zač mi je usilos.

Pokle mi s', gospoje, u prsijeh mojih stril,
   I duše još moje ti s' vilo, veći dil.

Ar meu svim vilama i meu sva još dobra
   Gospođa s' ti sama, mê srce ku obra.10

Ni pomnjim za ino na saj svit što viđu
   Neg tebi jedino u milos da priđu.

Nis' tvrđa kamena, nit može toj biti,
   Gdi s', vilo, ljubljena, da nećeš ljubiti.

Najliše ki t' mlados s životom dariva15
   Na svaku tvu rados vas svoj vik da biva.

A uzrok tomu bi tva lipos, sunačce,
   Ku velmi obljubi me željno srdačce.

Ar ljubav tolika hitro ga pritvori,
   Anđelska tva slika da na njem sva gori.20

Tebi me još izda ter u hip on sveza
   S kripostju jur zvizda od tretih nebesa,

Da uze ljuvene, dokle na svit hodim,
   Ne zdriješim ja s mene, ni je se slobodim.

Smiljeno cić toga ja te ću pomolit,25
   Vrh mene svim tvoga ne kti se oholit.

Reci se da s' moja, za bijelo tve lice,
   Jur moja gospoja, a ja tvoj, ružice.

A mnom se neć' stidit meu vile gizdave,
   Nu ti će zavidit cić hvale i slave.30

Na svakom veselju u pjesnijeh gdi sloveš,
   Za gizdu još velju kruna se svim zoveš.

Svemu je svrha smrt, nu samo slavan glas
   Ne može nigdar strt, ar nad njim ne ima vlas

Krostoj se ć' mnom, vilo, vrhu svih dičiti,35
   Istom me jur milo kti k sebi primiti!

A platu ja inu za moj trud ne prosim,
   Neg tebe jedinu u prsijeh ku nosim.



Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 15-16, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 519 година.