Nitkor se ne čudi gdi tužan usišem

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Nitkor se ne čudi gdi tužan usišem
Писац: Џоре Држић


Nitkor se ne čudi gdi tužan usišem



Nitkor se ne čudi gdi tužan usišem
     I srcem er svudi boližljiv uzdišem.

GLIUBIT gdi nis' ljubljen, muke su раkljene,
     Krostoj sam izgubljen ter život moj vene.

I dosle er sam živ, čudim se odveće, 5
     Gdi me se ljuven gnjiv nigdir ostat neće.

O, višnji moj Bože, je li ki lik meni,
     Da mi se odlože si trudi ljuveni?

Rani bi svakoj lik ner samoj ljubavi,
     Blaženi taj človik ki je se izbavi. 10

I ta je još veće dobročes i blažen,
     Od hude nesreće ki nije poražen

Nesrića i ljubav mani t' su pritvrde,
     Jak zviri moćni lav, mlados mi svu grde.

Ah krostoj tko ne bi jur želil umriti, 15
     Čudim se sam sebi gdi možem živiti.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 519 година.