Nika bez imena mlađahta gospoja
drži t' me svezana s trudom bez pokoja;
cić togaj uzdišem jak jelin pod uzom,
a oči uzdvižem k nebu s ljutom suzom.
Gdi život moj skrati i mlados rasčini,5
tuj da jo' Bog plati nepravdu ku m' čini.
Jur toj se očito na obraz moj vidi
koli jadovito sve vehne i blidi.
Očima još nî moć zatajat žalosti
ke suze dan i noć, cvileći s bolosti.10
Rič ku još izustim, van budem pokoja,
što godir ne pustim uzdaha bez broja;
er, srcem pritužan, nî moć da odolim,
pokole bih sužan toj vili ku molim.
Za rajske očice, kej su jak dvi zvizde,15
z' anđelsko još lice i za sve nje gizde,
da me ne izgubi nje pozor veseli, -
tako ju toj ljubi nje srce što želi.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
