Пређи на садржај

Molim te, sunačce, smiluj se na mene

Извор: Викизворник
Molim te, sunačce, smiluj se na mene
Писац: Nepoznati autor
599. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.



* * *


Molim te, sunačce, smiluj se na mene,
   ter moje srdačce čin' da tač ne vene;
er ti ja ne stvorih, gospođe, žalosti,
   nu svršeno dvorih tvojojzi mladosti,
još svako tve htjen'je satvorih ljuveno, 5
   da moje željen'je utješim skroveno.
Još mišlju poslužit tebi ja, diklice,
   tako mi ne tužit od željne tužice,
tako mi ne dvorit goremu od mene
   i tužno ne vamrit od želje ljuvene. 10
Zatoj te ja molim, gizdavi moj cvite,
   čin' da se ne bolim toli ja krozi te;
još neka nevolju utješim primilo,
   jer za te ja želju dušu dat i tilo.
Molim te, sunačce, gizdava mâ vilo, 15
   za rajsko tve ličce i grlo pribilo,
stvori mi dar oni koji sam imal ja
   kadno mi pokloni tve ličce koje sja,
kadno me gizdavi obljubi pogled tvoj.
   Molim te, objavi i sada meni toj; 20
er drugo ne želim mojojzi mladosti
   neg da se veselim kon tvoje radosti.
Nu pamet postavi, zašto ja rekoh toj
   nego cjeć ljubavi ku ima ures tvoj.
Zatoj te još molim, gizdavi cvijete moj, 25
   čin' da se ne bolim u tuzi ljuvenoj;
ere svijes i pamet ne hajem izgubit,
   ako mi daš opet tve ličce poljubit.