Moj cvite, je li stvar ku rekoh ljuvena
s nebesa oni dar gdi je ljubav skrovena?
Dosada s vesel'jem uživah tvu rados,
a odsad s dresel'jem tužiće mâ mlados.
Kad mnjah u ljubavi virnojzi pribivat, 5
tvoj ures gizdavi s vesel'jem uživat,
sad mi je sve tužit nemilo dovika
i smrti pridružit, ka ne ima lika.
Niko, mâ dušice, sva moja radosti,
lik od me tužice, diko me mladosti, 10
molim za ljubezan među nam koja bi
da ovi ognjen plan ugasit budeš ti
ki se [je] užegal hinbeno i gori
ter me je jur segal, da me prî umori.
Molim te rad Boga, viđ ka je stvar ovo, 15
da veće neboga ne cvilim ovako;
a pak mi zapoviđ u robstvo da t' se dam
i služim dovika, virna ljubavi mâ.