Mali Radojica
Zasužnjio paša gospodine,
Sužnjio četr'est sužanja.
Sužnjio ih devet godin' dana
U tamnici u debeloj kuli.
Boga moli četr'est sužanja, 5
Ni za sreću ni za zdravlje svoje,
Već za zdravlje malog Radojice,
Ne bi li ih pakla iskupio
I tavnice grđene ranice.
Ne pasala[1] ni nedjeija dana, 10
Ni neđeija, niti polovina,
Zasužnjio paša gospodine.
On zasužnji malog Radojicu.
I on Radu baci u tavnicu,
Gdje-no tavni četr'est suzanja. 15
Al besjedi četr'est sužanja:
„Boga tebi, mali Radojica,
Živa mi te ne čekala majka!
Nismo Boga mi ovdje molili
Ni za sreću, ni za svoje zdravlje, 20
Van za sreću malog Radojice,
Ne bi li nas pakla iskupio,
I tavnice, grđene ranice."
Al besjedi mali Radojica:
„Boga vami, četr'est sužanja! 25
Kad se svane i sunce ograne,
Zavičite ka' čauši mladi,
Zavičite na vratih tavnice.
Da je sinoć paša gospodine.
Da je sinoć zatvorio Radu, 30
A jutros je preminuo Rade!"
Kad ujutro bijel dan svanuo,
Zavikaše sužnji iz tavnice:
„Boga tebi, paša gospodine!
Ti si sinoć zatvorio Radu, 35
A jutros je Rade preminuo!"
Tad otvara paša gospodine,
On otvara vrata od tavnice,
Mrtva Radu iz tavnice vuku.
Pa govori paša gospodine. 40
„Boga vami, sluge i delije,
Nos'te sužnja, pa ga pokopajte!"
Al ispade pašinica mlada:
„Tako t' Boga, nije umro Rade,
Nego se je ulunjio[2] Rade. 45
Već postavljaj sluge i delije,
Neka lože malom Radojici,
Neka lože vatru na prsima.
Jal će dahnut mali Radojica,
Jal dahnuti, jal nogom maknuti." 50
Al je Rade srca junačkoga,
Nit je dahno, nit je nogom makno.
Tad besjedi paša gospodine:
„Nos'te sužnja, pa ga pokopajte!" —
Al ispade pašinica mlada: 55
„Tako t' Boga, nije umro Rade,
Nego se je ulunjio Rade.
Već postavljaj sluge i delije,
Neka idu u goru zelenu.
Nek vataju do dvi zmije šare, 60
Nek ih meću Radi u njedarce!"
Al je Rade srca junačkoga.
Nit je dahno, nit je nogom makno.
Tad govori paša gospodine:
„Boga vami, sluge i delije! 65
Nos'te sužnja, pa ga pokopajte!"
Al govori pašinica mlada:
„Tako t' Boga, nije umro Rade,
Nego se je ulunjio Rade.
Veće gradi dvadeset klinaca, 70
Udaraj ih pod dvaest nokata!
Jal ce dahnut, jal ce nogom maknut."
Al je Rade srca junačkoga.
Nit je dahno, nit je nogom makno.
Tad besjedi paša gospodine' 75
„Boga vami, sluge i delije!
Nos'te sužnja, pa ga pokopajte!"
Al izlazi pašinica mlada,
„Tako t' Boga, nije umro Rade,
Vec se Rade samo ulunjio. 80
Neg sakup'te kolo djevojaka,
I u kolu Ajkunicu mladu!
Jal će dahnut mali Radojica,
Jal dahnuti, jal nogom maknuti."
Tu mi igra kolo djevojaka, 85
I u kolu prelijepa Ajka.
Al s' nasmija mali Radojica
B'jelim zubom i desnijem brkom.
Tu je Radi dobra sreća bila.
Te ne viđe nitko djevojaka, 90
Nego samo prelijepa Ajka.
Pa otpasa prelijepa Ajka,
Otpasuje šarenu maramu,
I pokriva malog Radojicu,
Pa dozivlje svog starog babajka: 95
„Boga tebi, moj stari babajko!
Nos'te sužnja, pa ga pokopajte!
Ne griješi svoje duše, babo!"
Tad postavlja paša gospodine,
On postavlja sluge i delije: 100
„Boga vami sluge i delije!
Nos'te sužnja, pa ga pokopajte!"
Al ispade pašinica mlada:
„Tako t' Boga, nije umro Rade,
Nego vam se uljunio Rade, 105
Bac'te njega moru na dubljinu!"
To su sluge edva docekale,
Ne bi li se utopio Rade.
Odnesoše malog Radojicu,
Baciše ga u duboko more, 110
Ne bi l' njega zanijelo more.
Al je Rade srca junačkoga.
On prepliva more na bregove,
Pa izađe na travu zelenu.
Pa zaklinje b'jele zube svoje: 115
„Boga vami, b'jeli zubi moji!
Vad'te meni klince iz nokata!"
Onda ode mali Radojica,
On mi ide u tu svetu crkvu.
Pa namaza rane od vatrice. 120
Pa namaza rane od zmijica,
I namaza rane od klinaca,
I ozdravi mali Radojica.
Ne pasala ni tri b'jela dana,
Bas je paša za veceru sjeo. 125
Pa besjedi mlada pašinica:
„Neka, neka, milom Bogu vala!
Večeras ću s mirom večerati,
Kad je umro mali Radojica,"
Za to čuo mali Radojica, 130
Pa on ide do pašine kule.
Na troje je vrata rastrgao,
I ulazi u bijelu kulu.
Kako mi je pašu uvatio,
Već ga nije živa ispustio. 135
Uvatio pašinicu mladu,
Te njezine prorezao dojke.
Kroz dojke joj promolio ruke.
Pa udara mali Radojica,
On udara dvadeset klinaca 140
Pašinici pod dvaest nokata,
Još joj nije ni polak udrio,
Al je mlada veće preminula.
Pa govori mali Radojica,
On govori Ajkuni djevojci: 145
„Dajder meni ključe od cekina."
Dade njemu ključe od cekina,
Njoj besjedi mali Radojica:
„Dajder meni ključe od tavnice.
Da otvaram prokletu tavnicu!" 150
Dade njemu ključe od tavnice,
Te on pusta četr'est sužanja.
Njima daje žutijeh cekina:
„Na se ran'te i oda zla bran'te!
Mol'te Boga i sreću junacku 155
I za zdravlje malog Radojice,
Kad je vaske pakla izbavio!"
Pa uzimlje Ajkunu đevojku,
I vodi je u Krstovu crkvu.
Pa se s njome krsti i zakoni. 160
Bilo joj je tursko ime Ajka,
A dao joj l'jepo ime Kata.
L'jep je s njome porod porodio:
Dvije ćeri i četiri sina;
U mladosti ćeri poudao, 165
U starosti sine poženio
I nikad se s ljubom prekorio.
Luka Marjanovic, II., br. 42.
Iz Željave u gornjoj krajini od
Petra Madžara.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
